„Život žene na Balkanu“ je nova kolumna Rumene Bužarovske, najpoznatije regionalne spisateljice. Autorka bestselera „Moj muž“, „Nikuda ne idem“, „Nakon boga, Amerika“ i „Toni“ u novom serijalu – iskrenom, ranjivom i ironičnom; o ženskom iskustvu, porazima i pobedama – samo na Velikim pričama, u originalu i prevodu, svake druge nedelje.
Овој текст можете да го читате на македонски
***
Prošle nedelje boravila sam u Londonu povodom tamošnjeg sajma knjiga. Ostala sam u gradu još koji dan kako bih se videla sa jednom prijateljicom, inače spisateljicom i izbeglicom iz Ukrajine. Dogovorile smo se da zajedno odemo u pozorište; nisam nikada bila u londonskom teatru i imala sam velika očekivanja. Gledale smo „Slomljeno staklo“ (Broken Glass) Artura Milera, u režiji Džordana Fajna, kojeg je Njujork tajms na sva zvona kovao u zvezde, i to baš zbog ove predstave u popularnom pozorištu za mlade Young Vic. Bilo je zanimljivo – u najmanju ruku – gledati ovakav komad u atmosferi rata i genocida i Epstinovih fajlova, a u kontekstu zapadnog umetničkog sveta, i to u društvu drugarice, izbeglice iz rata.
(Rekla bih, doduše, da se njoj ne bi dopala reč „izbeglica“, refugee. Vidim kako se na engleskom taj izraz polako stavlja u drugi plan i zamenjuje novom verzijom, escapee, verovatno ne bi li se razlikovale bele hrišćanske izbeglice od onih tamnoputih i muslimanskih – isto kao što i expat važi za bogate imigrante, a immigrant je rezervisano za sirotinju. Mi još nismo razgraničili te izraze; kod nas izbeglice i imigranti ne dolaze. Previše smo siromašni.)
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
