Među donosiocima odluka, a i u široj javnosti, zdravstvo se često doživljava kao trošak. To je bazična koncepcijska zabluda, jer bez zdravih građana nema ni ekonomskog prosperiteta. Ulaganje u zdravstvo i prosvetu je – ako ostavimo po strani ideale slobode i demokratije – najkorisnija i najcelishodnija investicija u budućnost jednog naroda.
Prema nekim – doduše, ne nužno i sasvim pouzdanim – uporednim podacima, proporcionalno broju stanovnika, slovenačka država ulaže oko pet puta, a hrvatska država skoro tri puta više novca u zdravstvo od države Srbije. Zapadne članice nekadašnje federacije su ekonomski snažnije, pa su i zdravstveni pokazatelji tamo povoljniji. Primera radi, prošle godine je očekivana dužina života u Srbiji bila četiri godine kraća nego u Hrvatskoj (74,5 prema 78,5), a stopa smrtnosti odojčadi bila je viša za 1,3 na 1000 (4,9 prema 3,6). Istovremeno, zdravstvena zaštita je dostupnija u Hrvatskoj. Bez zamaranja detaljima, značajan pokazatelj je da u troškovima zaštite svog zdravlja hrvatski korisnik usluga učestvuje sa oko 21 odsto, a srpski – sa skoro dvostruko više, oko 40 odsto.
U Sloveniji je 75–80 odsto pacijenata zadovoljno kvalitetom zdravstvenih usluga. Povoljnom utisku doprinose visoko poverenje u lekare opšte prakse, razvijena preventivna zaštita, uključujući efikasne skrining programe, transparentno upravljanje zdravstvenim novcem i funkcionalna digitalizacija sistema.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
