Tekst iz Njujork tajmsa priredila Nikolina Ilić
U maloj, hermetički zatvorenoj sobi, Olivija Lič je progutala pilulu koja bi trebala da prati temperature njenog tela. Potom je sela na sobni bicikl i pripremila se za znojenje. Kako je počela da okreće pedale, soba se zagrevala za jedan stepen na svakih pet minuta.
“Osećaj je bio kao kada ste tokom najtoplijeg dela dana potpuno mokri od znoja”, rekla je Lič, doktorantkinja na Državnom univerzitetu Pensilvanije.
Olivija Lič radi u laboratoriji profesora fiziologije i kineziologije, V. Larija Kenija. Njihov rad u laboratoriji fokusira se na istraživanje o tome kako telo reaguje na toplotu i kako pomoći ljudima da se prilagode novoj realnosti i ekstremnim vrućinama, kojih će svako naredno leto biti još više.
Svedoci smo toga da nam je ovo istraživanje danas preko potrebno jer su temperature u nekim delovima sveta postale opasne po život. U Sjedinjenim Američkim Državama, od posledica ekstremnih vrućina preminulo je najmanje 2.302 ljudi u 2023. godini, a neka istraživanja sugerišu da je taj broj mnogo veći, piše Katrin Gamon za NYT.
Bez odgovarajuće pripreme, preterano naprezanje tela tokom ekstremnih vrućina može biti smrtonosno. Skoro polovina svih smrtnih slučajeva povezanih sa toplotom među radnicima dešava se prvog dana na poslu, a više od 70 procenata u prvoj nedelji, pokazuju podaci Administracije za bezbednost i zdravlje na radu. Prepoznajući te rizike, Bajdenova administracija je nedavno predložila nova pravila za zaštitu ljudi koji se tokom radnog vremena izlažu ekstremnim temperaturama.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
