U vremenima pomame za suplementima poseban utisak na potrošače ostavljaju oni za koje se tvrdi da imaju antioksidansna svojstva. O toj temi sam, na osnovu do tada dostupnih naučnih istraživanja, detaljno pisao početkom ove godine u Velikim pričama („Izlaze li antioksidansi iz mode?“), tako da sada – kada je tema selen – ostaje da radi razumevanja članka samo podsetim na osnovne pojmove.
Antioksidansi su molekuli koji štite druge molekule, uključujući DNK, od tzv. oksidativnog stresa, nastalog kada koncentracija slobodnih radikala – molekula sa neuparenim elektronima – prevazilazi sposobnost organizma da ih blagovremeno neutrališe. Mehanizam delovanja antioksidanasa je različit – oni mogu da neutrališu aktivnost slobodnih radikala predajući im elektron ili atom vodonika, vezujući se sa jonima metala koji omogućuju sintezu slobodnih radikala ili njihovom enzimskom razgradnjom.
Selen ima snažna antioksidansna svojstva, ali ne deluje na isti način kao tipični antioksidansi poput vitamina C ili E. Nasuprot njima, on ulazi u sastav složenih molekula, selenoproteina, odnosno selenocisteina sa komplikovanim nazivima (skraćenice su GPx, TrxR, IDD), koji su kofaktori za stvaranje antioksidansnih enzima.
Trgovci suplementima i antioksidansima predstavljaju kupcima slobodne radikale kao iskonsko zlo, maltene kao katastrofalnu omašku prirode koja mora da bude ispravljena energičnim merama. Prećutkuju da slobodni radikali uništavaju mikroorganizme, oštećene i maligno izmenjene ćelije, pa su se zbog tih korisnih svojstva, razvili i opstali tokom evolucije čoveka.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
