Već decenijama u celom svetu vlada pomama za antioksidansima. Oni se agresivnom propagandom predstavljaju kao panacea, odnosno, da pojednostavimo, kao lek ili rešenje za sve postojeće i predstojeće zdravstvene probleme. Postoje slobodni radikali, kao apsolutno zlo, i antioksidansi, koji nas, navodno, od njega spasavaju. Mada malo ko razume šta se krije iza tih čudnih pojmova, svi njihove uloge i značenja tumače kao apriorno date aksiome i ovaploćene simbole uzroka zdravlja i bolesti.
Poznavalac srednjoškolske hemije bi se prisetio da su slobodni radikali, zbog svojih nesparenih elektrona, nestabilni i visoko reaktivni molekuli. Oni stoga „kradu“ elektrone od drugih molekula sa kojima dolaze u dodir, a sam proces je poznat kao oksidativni stres. Nasuprot njima, antioksidansi velikodušnim ustupanjem svojih elektrona neutrališu slobodne radikale.
Po svim, a ne samo biblijskim normama, ružno je krasti, a plemenito je darivati. Međutim, očekivani efekat je – opet, ne samo u biomedicini – pitanje mere. Ako na obodu svog tanjira vidimo zunzaru sletelu s neke nečistoće ili na prozoru ce-ce muvu koja može trajno da nas uspava, pa potegnemo bombu, rešićemo se opasnog insekta, ali i tanjira, prozora, dela zida i sopstvenog života.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
