Da li će Nobelova nagrada za vakcinu promeniti svest nepoverljivih

Ovogodišnja Nobelova nagrada za fiziologiju i medicinu dodeljena je biohemičarki Katalin Kariko i imunologu Druu Vajsmanu za otkrića koja su omogućila razvoj iRNK, odnosno informacione RNK (engl. messenger RNA, mRNA) vakcine protiv COVID-19. Baš kao što je COVID-19 pandemija jedinstvena u poznatoj istoriji, tako je i rekordno uvođenje i masovna upotreba vakcine protiv istoimene bolesti nesumnjiva prekretnica u savremenoj medicini. Premda je sve pomenuto pokrenulo druge fenomene, pozitivne i negativne, na polju sociologije, psihologije, politike i slično, pandemija je stavljena pod kontrolu a sa više od 13 milijardi datih vakcina spaseno je desetine miliona života i sprečeno nesagledivo više slučajeva teškog obolevanja i posledica COVID-a. Prema jednom od matematičkih modela korišćenom u studiji objavljenoj u časopisu “Lancet Infectious Diseases” 2022. godine, izračunato je da je u periodu prve godine vakcinacije, između decembra 2020. i decembra 2021. godine, imunizacijom sačuvano blizu 20 miliona života u 185 zemalja sveta. Na taj način, samo u toj godini vakcinacije, broj smrtnih ishoda smanjen je za čak 63%.

I baš kao što je nepoverljivost pratila, i i dalje prati pandemiju i vakcinu, ona je bila saputnik i duž čitavog puta u razvoju iRNK platforme. Zato je pitanje da li Nobelova nagrada daje priznanje nauci ili i moć da se promeni svest nepoverljivih? Međutim koja je doza nepoverljivosti potrebna za oprez, dovoljna za preispitivanje činjenica, a opet tolika da ne izaziva destruktivni pristup individualnom izboru ili pak kolektivnom “slepilu” za nauku? Da li je više od deset milijardi primenjenih doza dovoljno za dokaz bezbednosti i efikasnosti? Ako nije, koji je broj dovoljan i da li ga uopšte ima? U večitoj potrebi za dokazima, da li smo spremni da prihvatimo dokaze onda kada ih dostignemo?