Svetozar Cvetković, ćuveni glumac o delima koja su ga oblikovala.
***
Film
“Poslednji tango u Parizu”, Bertoluči – ljubavni je a ne ono drugo.
“Sweet Movie”, Makavejev – replika “Koliko god šećera da stavim u kafu, ona ne izgubi gorak ukus”.
“Dae”, Stole Popov – niko ne zna da je bio nominovan za Oskara
“Taksista”, Skorseze – pomislio sam da bih mogao to.
“Cold War”, Pawlekovski – iako nije u Parizu, to je ljubavni tango.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Kada bismo i danas, kao pre osvita civilizacije, u svitanje izlazili (skoro) goli iz pećine te do sumraka lovili divljač ili skupljali šumske plodove, ne bi nam bio potreban apotekarski vitamin D
O Dragoslavu Stojanoviću, o kome je ovde reč, nema podataka u ULUS-u. Ne postoji njegov dosije u arhivu prosvetnih radnika. Nema ga kod Miodraga B. Protića u "Srpskom slikarstvu XX veka". Niti kod Lazara Trifunovića u "Srpskom slikarstvu 1900–1950". Ne pominje se u "Istoriji srpske umetnosti" kod Slobodana Maldinija. Zašto?
U početku sam mislio da sam već poprilično ostario jer nisam mogao da sakrijem suze. A onda sam primetio da i ostali oko mene plaču, ne samo stari nego i sasvim mladi...
Patrijarhat je kriv što imamo toliko žena koje se osećaju krivim svakog dana kada zatraže više od života i toliko muškaraca koji su naučeni da su emocije za slabiće
Veštačka inteligencija je upravo to – veštačka. Ne može samostalno da razmišlja ili stvori svest koja bi joj omogućila da postane tako moćna kao što bukadžije tvrde ili najavljuju
