Nebojša Bakočević, popularni glumac koji je obeležio filmsku scenu osamdesetih godina prošlog veka, o delima koja su ga oblikovala.
***
Knjige
“Majstora i Margaritu” Bulgakova pročitao sam bezmalo za jednu noć.
Bilo je još dosta takvih knjiga, koje prosto ne možeš da ispustiš iz ruku. Ali ono što me je potpuno “razbilo” bio je Dž. D. Selindžer: “Lovac u žitu”. “Podignite visoko krovnu gredu, tesari”, Devet priča, “Franny and Zooey”.
Još uvek jedan od najomiljenijih pisaca, doveo me je u ono euforično stanje svesti, da sam poželeo da ga pozovem telefonom. I znam da deluje smešno, ali sam siguran da će me pasionirani ljubitelji knjiga razumeti.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Kad je došlo na red pitanje o budućem uređenju Jugoslavije, on je u tom pitanju video samo zgodnu priliku za izazivanje krize. O samom uređenju Jugoslavije, bar u tom trenutku, nije hteo ni da misli. Mladi ljudi, kad se zaljube, ponašaju se mahom tako kao što se Kralj ponašao: za njih postoji samo njihova ljubav, i oni su gotovi da joj sve drugo podrede...
Kako se Vladko Maček tokom rata našao u zagrebačkom stanu Vjekoslava Luburića, kako ga je kontaktirao Draža Mihailović i kako je na kraju prelomio da pred kraj rata napusti zemlju...
Ali volim ono što studenti rade, navijam za njih, jer mi se čini - a ti me sad pokušaj ismijati ili mi se narugati! - da studenti danas u Srbiji igraju onakvu ulogu kakvu je nekad davno, davno igrao Dositej Obradović
U Zagrebu često možeš čuti da nekome tko je nešto napravio, a to mu priznaju ili ne priznaju dovoljno, ne bi li ga utješili kažu: “To ti je tak, Hrvati ne podnose tuđi uspjeh!”
