Svakako će budući tok događaja i prošlogodišnjem protestu od 15. marta dati neki novi kontekst, ali da bi ga razumeli u potpunosti ne bi bilo loše ponekad da se vratimo u tadašnji kontekst i da se podsetimo zašto je tog dana ispisana istorija. Možda i arhiva Velikih priča pomogne...
U Srbiji su za demokratiju stalno ljudi koji nisu većina, a za autokratiju oni koji i bez nje imaju većinu. I zato je jedina šansa u generaciji operisanoj od tih stvari...
Nije više prioritetno samo ono što se dešava u Beogradu. Gleda se na čitavu Srbiju i zato je za Nišlije danas značajno šta se dešava u njima dalekom Vrbasu, kao što su Novosađani osetljivi na nasilje sa valjevskih ulica
I šta je zapravo bila studentska 1968? Bunt ili revolucija? Potraga za više demokratije ili više komunizma? Mit, zabluda ili veliki san?
Vučić je za ovaj Vidovdan najavljivao poslednju fazu svoje antipolitičke revolucije: kraj SNS-a i utapanje u Pokret, a završio s nekom lažnom književnom večeri, bez knjige koju je takođe obećao za Vidovdan
Masovnost vidovdanskog protesta pokazuje da ono što su studenti probudili u građanima ne može lako da se "ispumpa". Martovski protest je digao letvicu, i da nije bilo 15. marta, ovaj Vidovdan bi se upisao u istoriju
Mediji i društvene mreže jako su bitni tokom protesta, ali ono što rade studenti Fakulteta dramskih umetnosti ima poseban značaj
Generalni štrajk i osećaj zajedništva i građanske odgovornosti
Studenti su ljudi ovog veka, a vlast još nije izašla iz prošlog
Zasad su super klinci i klinceze. Što bi se reklo, protestuju "ko veliki", ne ’vataju se na bućkalo...
