Nijansira se režimski narativ oko EU. Dok Ana Brnabić u Briselu optužuje studente i opoziciju da nisu "proevropski" – da napadaju Vučića da je "izdajnik" zbog aranžmana sa EU, uključujući i Briselski sporazum za Kosovo, ministar spoljnih poslova Marko Đurić insistira na tome da "ne smemo da dozvolimo da neke zemlje pre nas uđu u EU, jer znamo da nam one često nisu prijateljski nastrojene"
Velika ekonomska analiza srpskog kraha u poslednjih 30 godina. Prvi tekst Ivana Ostojića na osnovu kojeg je nastala hit knjiga "Mit o balkanskom tigru"
Kome bi odgovaralo novo nasilje na ulicama, kako se SNS sprema za još jedan kontraudarac, ko su "spavači" i "korisni idioti", a šta ovog puta znače reakcije iz EU?
Na obeležavanju Svete Petke, analizirajući svoju stranku, domaćin slave Siniša Mali otkrio je tajnu uspeha stranke – to što su i najjača politička organizacija u zemlji je i zato što su "jedna velika porodica". Porodica, kaže tolstojevski Siniša Mali, ima svoje mane i svoje vrline. Gde je porodica, tu je i priča o "porodičnom srebru". Mali ga nije pominjao
Užička republika jeste bila partizanska slobodna teritorija, ali i sovjetizovana Vandeja. Marketinški se može koristiti kako kome danas odgovara. Što se i čini
Nominalni evropski put, nominalni premijer, nominalna levica, nominalni vernici, nominalna opozicija, nominalni privredni rast...
Spoljna politika Srbije zasnovana na sedenju na više stolica i na ciljevima koji su međusobno suprotstavljeni i isključuju jedni druge došla je do kurcšlusa u poslednjih šest meseci. Beograd je žonglirao do prethodnog proleća, više-manje uspešno, ali su onda računi stigli na naplatu
Iako Vučićevi govori u Ujedinjenim nacijama deluju pomalo i ekstravagantno, oni su, stiče se utisak, više namenjeni domaćoj javnosti (zasenjivanju prostote) nego ubeđivanju svetskog auditorijuma da je Srbija globalna avangarda. Iako je "srpski svet" u suštini deo "globalnog juga". Nezavisno od toga, Vučić mnogo bolje razume svetski kapitalizam od Slobodana Miloševića
Prvo, 24. septembra su održani izbori za predsednika Savezne Republike Jugoslavije...
Od eugenike do anarholiberalizma...
Razlog za izbore je i to što ova Skupština više nema legitimitet. U njoj nema Pokreta za narod i državu koji je počeo formiranje svojih odbora po Srbiji, i koji može biti Vučićeva lojalističko-zavetnička izborna platforma. Iz Pokreta je i premijer, a u Skupštini su poslanici opozicione koalicije "Srbija protiv nasilja" koja više ne postoji. Skupština ne oslikava "novu normalnost" u Srbiji
Lakše bismo u polarizovanoj Srbiji ostvarili nekadašnji princip "prištinskog korzoa" (gde su jednom stranom ulice išli Srbi, a drugom Albanci i svako u svoje kafiće), nego što bismo mogli da se podelimo u DDR Srbiju (prorusku, narodnu) i SRN Srbiju (proevropsku, demokratsku), po nemačkom hladnoratovskom principu. Sve sa zidom. Sa dogovorom da baš ne mora da se puca na prebege
... i s kim bi predsednik vodio takozvanu debatu?
Nije više prioritetno samo ono što se dešava u Beogradu. Gleda se na čitavu Srbiju i zato je za Nišlije danas značajno šta se dešava u njima dalekom Vrbasu, kao što su Novosađani osetljivi na nasilje sa valjevskih ulica
Nedeljna akcija naprednjaka na Limanu dogodila se zato što su stanari zgrada prekrečili trobojke koje su se pojavile, pod okriljem noći, još 2021. godine. Bilo je jasno da je ovo obeležavanje teritorije imalo za cilj da neko trobojke prekreči i da potom krene etiketiranje "neprijatelja Srbije"
"Samo jedni mali, obični izbori..."
Tompsonov koncert jeste bio kolektivna rugoba, ali nije bio kolektivni nervni slom, poput već zaboravljenog "Protesta protiv proglašenja nezavisnosti Kosova", upriličenog februara 2008, nečeg najjadnijeg i najbednijeg što sam video u životu
U Užicu je Milošević (SPS) na prvim izborima 1990. izgubio (u drugom krugu) oba poslanička mesta iako je imao jake kandidate. Tada je bio većinski izborni sistem. Čačani su masovno došli u jesen 1996. u Užice na demonstracije povodom izborne krađe, kao što su zajedno pobedili i 5. oktobra
