“Rajko, ponovo prolazim kroz toplog zeca!”; “Gorane, ponosan sam na tebe”
Vanredna pisma Gorana Markovića i Rajka Grlića u kojima su razmenili novogodišnje čestike
Vanredna pisma Gorana Markovića i Rajka Grlića u kojima su razmenili novogodišnje čestike
No, kako je vrijeme praznika suzdržati ću se od detaljnijeg opisa naših stvarnosti i posvetiti svetkovinama koje nas okružuju i koje nude slatku iluziju: nekoliko dana nezagađenih dnevnom politikom
Baš kao što glumci zdušno dahću, tako voditelji sasvim ozbiljno izgovaraju svoje opscene tekstove. I jedni i drugi znaju da je sve laž
Za ovo bismo, za razliku od ostalih naših projekata, sigurno našli pare. Tu se čak ni država ne bi umiješala...
Kada već ne mogu da snimam filmove, mogu da pišem
Kraj je neminovan, došli smo i otići ćemo, u tome nema ništa mistično, jedino je poželjno da bude brz, ali pravo pitanje je kako do njega doći
Kiša je polako prelazila u susnežicu kada sam u Horgošu otrčao u toalet koji je bio u potpunom mraku i prilično poplavljen. Dok sam se olakšavao, iz tame se začuo baba-serin glas: "Da platiš!"
Pišem ti iz one prave klišej Amerike, s Middle Westa, iz države Ohio
Počinje dopisivanje dvojice proslavljenih sineasta: Goran Marković piše Rajku Grliću o svom najvećem prijatelju Vuku Babiću
Grlićev film "Svemu dođe kraj" nije testament, nego uputstvo za regionalnu, narodnu upotrebu
Vrlo je lako ovde postati negativac čak i ako to uopšte nisi, dok stvarni negativci odlično prolaze. Retko ko im zviždi i kada ih vidi
Bio je devedesetih u Hrvatskoj u onoj vrsti statusa u kojem se danas nalaze Goran Marković, Srđan Dragojević ili Želimir Žilnik u Srbiji
Namjesto da ja gutam nju, progutala je ona mene
Zatrpanoga gomilom nesretnih, užasavajućih i tužnih vijesti, neočekivani pronalazak "Prerušenog prosjaka" u drugom redu police otvorio mi je vratašca u sklonište od stvarnosti