Zašto nisam snimio film o Golom otoku
Ideja je bila da čitavu priču vremenski sažmemo u jedan dan, i to onaj kad ga je posjetio Aleksandar Ranković, tadašnji ministar unutrašnjih poslova
Koordinator intimnosti
Kako se snimaju “one” scene
Pećina, povratak u majčinu utrobu
Spuštali smo se sve niže i mene je odjednom uhvatila izvesna zebnja. Nije to bio strah, pogotovu nije moglo biti govora o panici, ali boravak u tom svetu, drugačijem od svega onoga što je predstavljalo moje životno iskustvo, počeo je da me lagano pritiska
Recept za božićnu puricu
Treba samo malo strpljenja, a ti, živeći s filmskim režiserom, toga sigurno imaš u obilju
Poslednji kadar filma o njemu
Oprezan sam, pribojavam se da će još jednom mračna sila pobediti mladost, ideale i želju da se živi po sopstvenom izboru
I moja zemlja je pornić
No, kako je vrijeme praznika suzdržati ću se od detaljnijeg opisa naših stvarnosti i posvetiti svetkovinama koje nas okružuju i koje nude slatku iluziju: nekoliko dana nezagađenih dnevnom politikom
Moja zemlja je pornić
Baš kao što glumci zdušno dahću, tako voditelji sasvim ozbiljno izgovaraju svoje opscene tekstove. I jedni i drugi znaju da je sve laž
Gorane, zašto ne bismo opet snimili pornić?
Za ovo bismo, za razliku od ostalih naših projekata, sigurno našli pare. Tu se čak ni država ne bi umiješala...
Kako je moja mama gledala Oskare i verovala ljudima
Kada već ne mogu da snimam filmove, mogu da pišem
Kako polagano gasiti motore, a i dalje uživati u letu?
Kraj je neminovan, došli smo i otići ćemo, u tome nema ništa mistično, jedino je poželjno da bude brz, ali pravo pitanje je kako do njega doći
Dve milijarde, druže: Kako nisam otišao u Ameriku
Kiša je polako prelazila u susnežicu kada sam u Horgošu otrčao u toalet koji je bio u potpunom mraku i prilično poplavljen. Dok sam se olakšavao, iz tame se začuo baba-serin glas: "Da platiš!"
Pismo iz provincije, iz najljepšeg malog grada, iz srca Trumpove tame
Pišem ti iz one prave klišej Amerike, s Middle Westa, iz države Ohio
“Sve je zabeleženo!”
Počinje dopisivanje dvojice proslavljenih sineasta: Goran Marković piše Rajku Grliću o svom najvećem prijatelju Vuku Babiću
