Polufinalni dvomeč Kupa šampiona između Crvene zvezde i Panatinaikosa te 1971. ostaće obavijen velom misterije, oko njega će se rasplitati i zaplitati politički mitovi, lični nesporazumi i netrpeljivosti – Titovi naftni depoi u Solunu, droga u ručku ili u limunadi, novi semafor u Ljutice Bogdana 1A i plastični prekrivač za travu, ali i zajednički prijatelj Miljana Miljanića i Ferenca Puškaša, posrednik jedne velike avio-kompanije
Priča je o "tvrdom jezgru" širom sveta, njihovom usponu i jačanju, vezama sa politikom i organizovanim kriminalom, o revolucijama, prevratima i tučama u Beogradu, Kijevu, Rimu, Buenos Ajresu, Riju...
Svi se sećaju gde su bili, sa kim, šta su pomislili i kako su proslavili kada su čuli: "Crvena zvezda je pobednik Kupa evropskih šampiona..." Istina je da Zvezda, da nije bilo tog osećaja bespomoćnosti pred rat i da se rastanak nije tako približio, do te titule možda ne bi ni došla. Možda bi, verujući u sliku koju je o sebi gradila, poput zemlje čija je poslednja nada bila, samo iskopnila čekajući sledeću priliku. Zato je od "sledeće" bila važnija "poslednja"...
Priča o tome kako na radiju zvuči užasan fudbal
