Poslednja radost Jugoslavije: Jedan pozni maj u Bariju

Svi se sećaju gde su bili, sa kim, šta su pomislili i kako su proslavili kada su čuli: "Crvena zvezda je pobednik Kupa evropskih šampiona..." Istina je da Zvezda, da nije bilo tog osećaja bespomoćnosti pred rat i da se rastanak nije tako približio, do te titule možda ne bi ni došla. Možda bi, verujući u sliku koju je o sebi gradila, poput zemlje čija je poslednja nada bila, samo iskopnila čekajući sledeću priliku. Zato je od "sledeće" bila važnija "poslednja"...

Zavera ćutanja za jedan pali san

Polufinalni dvomeč Kupa šampiona između Crvene zvezde i Panatinaikosa te 1971. ostaće obavijen velom misterije, oko njega će se rasplitati i zaplitati politički mitovi, lični nesporazumi i netrpeljivosti – Titovi naftni depoi u Solunu, droga u ručku ili u limunadi, novi semafor u Ljutice Bogdana 1A i plastični prekrivač za travu, ali i zajednički prijatelj Miljana Miljanića i Ferenca Puškaša, posrednik jedne velike avio-kompanije