Zelenski se bori za Ukrajinu kojom neće vladati

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski ući će u istoriju kao lider koji je bio lučonoša u najmračnijem periodu nezavisne Ukrajine i lider koji je zaokružio i cementirao ukrajinsku naciju. Krajem februara 2022. godine izgledao je kao klasično “žrtveno jagnje”, pogrešan čovek na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.

Od tada su prošle gotovo četiri godine, a Zelenski i dalje odoleva sa svojim narodom ruskoj agresiji. Nije uspeo da odbrani sve teritorije, ali je vođenjem herojske odbrane dovršio izgradnju ukrajinske nacije. Paradoksalno, Jevrejin, ruskog maternjeg jezika, odrastao među etničkim Rusima i rusofonim Ukrajincima, ući će u istorijske čitanke kao čovek sa kojim je zaokružen proces izgradnje ukrajinske nacije i njenog odvajanja od ruskog naroda nakon viševekovnog zajedničkog hoda kroz istoriju.

U ratu protiv Rusije ukrajinska nacija je impregnirana kroz nasilje i sentiment, dve ključne komponente za kreiranje svake nacije. Ruska agresija je opravdala nametanje zapadnoukrajinskog poimanja ukrajinske nacije, ukrajinskog jezika i Ukrajinske pravoslavne crkve. Istovremeno je ratno iskustvo delovalo amalgamski na različite grupe unutar Ukrajine, stapajući ih u jednu naciju.

Drugim rečima, Rusija je okupirala deo Ukrajine, ali je definitivno izgubila Ukrajince. Štaviše, od bratskog i bliskog naroda kreirala je novog rivala i neprijatelja čiji će glavni cilj biti da se što više razlikuje od Rusa i da bude na suprotnoj strani.

Bez obzira na to kako se završi ruska agresija na Ukrajinu, Zelenski se upisao u malobrojnu grupu političkih lidera koji su ostali uz svoj narod u najtežim trenucima, rizikujući sopstveni život i živote članova porodice. Ukrajinski ratni predsednik je prepoznao preovlađujući sentiment svojih sunarodnika da brane svoju zemlju od agresora i dao mu je lice i formu herojske borbe “Davida protiv Golijata”.

Među zapadnim novinarima u Kijevu i među diplomatama koji su ostali u glavnom gradu Ukrajine kružile su priče da Zelenskom nisu odbrojani dani, već sati, i da je on “mrtvac koji hoda”. Ruku na srce, to apostrofiranje da je “mrtvac koji hoda” prati ga i dan-danas.

Nije prošlo mnogo vremena od predloga američkog predsednika Džoa Bajdena Zelenskom da ga marinci prebace u inostranstvo i da u egzilu ili Lavovu formira novu ukrajinsku vladu, a Volodimir se u dvorištu Predsedničke palate u Bankovoj pojavio sa svojim najbližim saradnicima “naoružan” pametnim telefonima. Čvrsto rešen da svoje profesionalno iskustvo iskoristi na propagandnom polju, koje je u modernim vremenima postalo važno koliko i bojno.