“Nalazimo se pred teškim izborom: da li da izgubimo dostojanstvo ili najvažnijeg saveznika”, najefektivnija rečenica ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog posle objavljivanja “plana Vitkof”, zazvučala je poznato dobrim poznavaocima istorije.
Nema sumnje da se Zelenski inspirisao rečenicom koja se pripisuje Vinstonu Čerčilu. “Mogli ste da izaberete između sramote i rata, izabrali ste sramotu i imaćete rat”, odgovorio je Čerčil na trijumfalnu izjavu Nevila Čemberlena po povratku sa Minhenske konferencije: “Vraćam se iz Nemačke sa mirom za naše doba.”
Čerčil nije izgovorio tako efektnu rečenicu kako mu se pripisuje, ali je napisao nešto veoma slično svom prijatelju lordu Mojnu: “Izgleda da smo blizu tužnog izbora između rata i sramote. Moj je osećaj da ćemo izabrati sramotu, a onda ćemo se naći u ratu u uslovima koji će biti još nepovoljniji nego što su danas.”
Način na koji je upakovan plan Vitkof, ili plan u 28 tačaka, neodoljivo podseća na Minhensku konferenciju 1938. godine i dogovor Londona i Pariza sa Berlinom, uz posredovanje Italije, da se Sudetska oblast u Čehoslovačkoj pripoji nacističkoj Nemačkoj.
Za razliku od pre 87 godina, danas postoji EU i u njoj su samo dva “Čemberlena”, jedan u Budimpešti, drugi u Bratislavi. U Berlinu, Parizu, Rimu, ali i Londonu, ne sede državnici kalibra Vinstona Čerčila, ali ni mesečari ili slabovidi kao što je bio Čemberlen.
Evropa jeste slaba. Nema odvraćajuću vojnu moć kao SAD, nema ni američko oružje, logistiku i tehnološko-obaveštajnu strukturu koja omogućava Ukrajini da drži liniju fronta, ali je, barem se tako čini, svesna trenutka i počela je da radi na limitiranju štete i kupovini vremena da se naoruža i reformiše kako se više ne bi našla u poziciji u kojoj je sada.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
