Evropska unija je i dalje utopija

Proročanstvo Žana Monea „da će Evropa (EU) biti kovana u krizama i da će biti zbir rešenja za prevladavanje tih kriza“ do sada je funkcionisalo, gotovo, besprekorno. Međutim ove godine se navršava sto godina od manifesta Riharda Kudenhove-Kalergija „Paneuropa“ i čini se da sve što je tada detektovao kao problem Starog kontinenta, uključujući i rešenje, stoji i danas. Najveća opasnost za Evropu i njene građane su politički lideri koji su kao sitne dućandžije uvereni da mogu da izdrže konkurenciju velikih trgovinskih lanaca, igrajući na kartu tri jahača apokalipse evropske budućnosti: suverenizam, populizam i nacionalizam.

Kudenhove-Kalergi je pet godina po završetku Velikog rata pisao da je Evropa izašla poražena, osiromašena i desetkovana i kao takva lak plen za velike nadolazeće neevropske sile, Sjedinjene Američke Države i Rusiju (SSSR), te da je jedino rešenje ujedinjenje evropskih država. U Kalegrijevu Evropu nisu ulazili ni SSSR a ni Turska. „Evropske države su previše male da bi u budućnosti mogle da zadrže svoju nezavisnost. Ako Evropa ne bude išla putem ujedinjenja, njene države će jedna po jedna propadati, kao male dućandžije koji misle da sami mogu da uđu u konkurenciju sa velikim industrijskim kolosima“, upozoravao je tačno pre jednog veka Kalergi.
Sin austrougarskog diplomate češkog porekla i Japanke čiji su preci bili samuraji, zaslužuje, više nego bilo ko drugi, naziv „oca Evropske unije“. U „Paneuropi“ je austrijski filozof i osnivač „Panevropske unije“ 1923. godine predlagao da se pod jednu kapu stave nemački ugalj i francuska mineralna bogatstva, što će biti realizovano kroz osnivanje Evropske zajednice uglja i čelika 1952. godine, nukleusa iz kojeg će nići današnja EU. I njegove ideje o himni ujedinjene Evrope, Šilerove „Ode radosti“ na muziku Devete simfonije Ludviga Betovena, kao i dana ujedinjene Evrope u maju, biće realizovane, ali tek posle tragedije Drugog svetskog rata.