Otmica predsednika Venecuele, Nikolasa Madura, nije samo još jedan čin političke nestabilnosti u zemlji kojoj su hronične krize postale svakodnevica. Za ekonomsku analizu, taj događaj ukazuje na simptome dubljih procesa koji se protežu daleko izvan granica Južne Amerike.
Na površini, narativ je poznat i svodi se na autoritarnu vlast, represiju, korupciju i naftnu rentu. Međutim, ispod te vidljive ravni krije se jedna mnogo složenija borba i to ne toliko za samu naftu, koliko za sistem u kojem se nafta vrednuje, razmenjuje i naplaćuje.
Još od 1970-ih, svetski energetski poredak oslanjao se na petrodolarski sistem, u kojem je dolar postao ne samo globalna valuta plaćanja, već i instrument političke kontrole. Svaka država koja je želela da kupi naftu morala je da poseduje dolare, što je reprodukovalo hegemoniju američkog finansijskog sistema i omogućilo Vašingtonu da preko novčanih utiče i na energetske tokove.
Onog trenutka kada pojedine zemlje, poput Iraka početkom 2000-ih, Irana nakon 2010. godine i poslednjih nekoliko godina Venecuela, pokušaju da delimično izađu iz tog okvira, postaju deo šireg obrasca destabilizacije. Nije reč o slučajnosti, već o mehanizmu očuvanja finansijskog sistema zasnovanog na dominaciji dolara.
Registruj se i čitaj POTPUNO BESPLATNO Velike priče tokom praznika. Akcija traje od 25. decembra do 7. januara. Od Božića do Božića. Sve što ti treba je mejl!
Već imate nalog? Ulogujte se
