Titanik: Mit, tragedija i farsa

Iako mit o Titaniku daleko prevazilazi lokalni kontekst, njegova recepcija nije globalno ujednačena. Drugim rečima, premda može biti univerzalna tema, Titanik nije istovremeno i univerzalni mit. Od samog početka bio je to “zapadni” mit, višeznačno vezan za Britaniju i SAD – vlasništvom nad brodom, mestom izgradnje, polaznom i dolaznom lukom, brojnošću (elitnih) putnika.

Potencijal sredine da se identifikuje sa nekim od ključnih elemenata “Titanikovog konteksta” – na primer pomorska tradicija i dominacija, transatlantska putovanja, stepen razvoja brodogradnje – proporcionalan je medijskom i svakom drugom učestvovanju u stvaranju mita o Titaniku. U tome sasvim sigurno možemo tražiti razloge relativno skromnog zanimanja koje za ovu sagu pokazuje srpska sredina, kao i odsustvo lokalnih sakupljača titanikabilija.

Izvesno je da su pored broja nastradalih, putanja broda – porinut je u Belfastu, polazi iz Sauthemptona, prvo stajanje bilo mu je u Šerburu, zatim u Kvinstaunu, da bi se potom otisnuo na otvoreno more ka Njujorku – kao i putnici prve klase, pre svega američka finansijska elita, obezbedili Titaniku posebno mesto u istoriji.