Pokretanje inicijative za početak pregovora između Kijeva i Moskve neizbežno je otvorilo i pitanje izbora u Ukrajini. Mandat predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog i Vrhovne rade (ukrajinskog parlamenta) istekao je prošlog proleća, ali je po slovu Ustava produžen do daljeg zbog proglašenog ratnog stanja u februaru 2022. godine.
Nije reč samo o organizaciji izbornog procesa i nužnoj legitimizaciji vlasti u Kijevu, već i o odlučivanju ko će voditi Ukrajinu kroz veoma senzibilan postratni period. Imajući u vidu razmere korupcije u Ukrajini – ne samo da nije nestala tokom ratnih godina nego se i povećala – proces rekonstrukcije zemlje, sa stotinama milijardi evra u igri, biće jednako važan koliko i definisanje garancija za zaštitu od eventualnog novog napada Rusije.
U samoj Ukrajini se formiralo nekoliko struja koje na različite načine vide budućnost zemlje, otvarajući prostor za ruski maligni upliv, počev od izbornog procesa. Za Moskvu su izbori u Moldaviji, Gruziji i Rumuniji bili neka vrsta testa kako može da se manipuliše javnim mnjenjem. Vrlo je indikativno da Rusi insistiraju na “demokratskom” uređenju Ukrajine, slobodnim izborima, medijima, slobodi političkog udruživanja i delovanja.
Zemlja koja je zatvorila sve slobodne medije, u kojoj su ubijeni ili zatvoreni svi potencijalni koliko-toliko kredibilni protivnici Vladimira Putina, u kojoj ne postoji ni sloboda govora, ni sloboda mišljenja, okupljanja, a kamoli izgovorene reči, kritikuje Ukrajinu što ne održava izbore. Naravno, ne radi se o brizi Rusije za zdravlje demokratije u Ukrajini, već o nameri da se demokratija iskoristi da se u Kijevu instalira režim po volji Moskve.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
