Antirežimske političke formacije u Islamskoj Republici nemaju snagu i strukturu da transformišu spoljni pritisak i seriju kriza u artikulisano preuzimanje vlasti. Iranska opozicija nije samo ideološki podeljena na monarhiste, republikance, prozapadne i suvereniste, već i po etničkom ključu. Sve tri etničke manjine (Kurdi, Beludži i Arapi) izrazito su antirežimski, ali i antimonarhistički raspoložene. Režim šaha Pahlavija nije bio ništa manje okrutan u diskriminaciji manjina od teokratskog.
Iranski Kurdi igraju inteligentniju igru u poređenju sa sunarodnicima u Turskoj, Siriji i Iraku. Nisu potrčali grlom u jagode i nisu izašli sa maksimalističkim zahtevima. Lideri Kurda u Iranu ponavljaju da je njihov cilj slobodan, pluralistički, federalni, sekularni Iran u kome bi kurdski narod kroz autonomiju mogao da ostvari svoja kolektivna prava. Veliki uspeh za iranske Kurde je kreiranje koalicije pet kurdskih partija koje su u prošlosti često bile u beskrupuloznim duelima.
Pored prozapadno raspoloženih Persijanaca, Kurdi su najdiskriminisanija grupacija u Iranu. Maša Amini, devojka koju su basidži ubili jer nije nosila propisno veo, bila je Kurdkinja i iza protesta „Žena, Život, Sloboda“ u dobroj meri stoje Kurdi.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
