„Lepo je promeniti se“, kaže jedan beogradski frizer mladom Slobodanu (preziva se Milošević) nakon što mu ovaj odobri da mu, nakon kose, obrije i bradu i brkove. Na tu konstataciju stiže i odgovor da je „još lepše promeniti se zauvek“.
Da li se Crvena zvezda menja zauvek, kao i junak filma „Dečko koji obećava“, to je nešto o čemu se može diskutovati.
Nakon sezone u kojoj je otvoreno raskinula sa svojim davno zacrtanim postulatima o „domaćoj osnovi i stranoj pomoći“, i ostvarenom rezultatu koji je bio identičan kao i… pa… onaj prethodni, nekakav vid promene je opet morao da se dogodi. Jer ako se pre dvadeset godina maštalo o ulasku u Evroligu, a pre deset godina o plej-ofu bilo kakve vrste, sada smo došli i do tačke u kojoj su plej-in ekskurzije nedovoljno dobre i da se iskorak mora napraviti.
Ako je suditi po letnjoj aktivnosti, promena se zaista i desila, samo možda ne onoliko bombastično koliko bi neki očekivali. To nikako ne znači da ovaj pokušaj nije od uticaja – naprotiv, ako sve bude kako treba verovatno ćemo pričati o najuspelijem poduhvatu ovog kluba u skorijoj istoriji.
Ali ostaje notirano da je Crvena zvezda u jednom dosta drastičnijem maniru raskinula sa skorijom tradicijom, i da su prvi znaci toga blago ohrabrujući.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
