Velimir Zajec i lista “Dinamovo Proljeće” preuzeli su upravu nad najtrofejnijim hrvatskim klubom posle nedavne pobede nad izborima. Izbor slavnog Zeke za frontmena je sa jedne strane sasvim logičan – odrastao je u klubu, sa njim osvajao trofeje, igrao u njemu, vodio ga sa klupe i iz direktorske kancelarije. Sa druge strane je bilo nemoguće zaobići simbolizam, jer je Zajec uz Cicu Kranjčara i Ćiru Blaževića sinonim za Dinamovo proljeće 1982, put ka poslednjoj tituli osvojenoj u SFRJ.
U istoriji fudbala na prostorija bivše Jugoslavije malo je priča kao ona koja prati tu sezonu. Modri su na naslov čekali bezmalo četvrt veka, na bilo kakav trofej 11 godina. Kroz celu istoriju događale su im se neverovatne stvari koje su ih ostavljale praznih ruku, od kojih su na neke uticali, a na druge ne.
O ranim osamdesetima u Zagrebu i kombinaciji ZG Novog vala i sportskih uspeha napisano je snimljeno mnogo toga, najčešće uz toliku romantizaciju da se daleko odstupa od bilo kakve realnosti.
To je šteta, jer se radi o velikom uspehu jedne sjajne generacije, koja je uspela da svoj talenat iskaže uprkos sopstvenim psihološkim limitima, ostavi iza sebe nasleđe skoro pa uspeha i trofej zaradi potpunom dominacijom upravo nad najvećim rivalima.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
