Nenad Lalatović nije samo trener. On je pojava, slučaj, hodajuća kontradiktornost.
Njegovo ime moglo bi da se navede kao primer osobe koja pomisli da ne bi trebalo nešto da izgovori, ali se ta misao nije do kraja osvestila i već je rekao ono što ne treba.
Uostalom, sam priznaje da mu je (ponekad) “jezik brži od pameti”.
Sa Lalatovićem ne postoji sredina i zato je vest da se vraća u Vojvodinu izazvala niz komentara među simpatizerima novosadskog kluba, ali i onih stoika koji su se predali praćenju srpskog fudbala.
Ili ga volite ili ga ne volite, što ga verovatno čini jedinim domaćim trenerom koji privlači pažnju, najpre medija, bez obzira na to koji klub ili koliko mali tim vodi.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
