Njegovo visočanstvo strelac

Godina 1993. bila je prelomna za evropsku košarku u mnogo segmenata. Tada to nismo mogli da osetimo, ali sada, pune tri decenije kasnije, jasno je da su tri događaja koja su se desila baš te godine trasirala dalji razvoj ovog sporta. Dva timska i jedan individualni – sva tri su nas uputila u istom pravcu.

Timski su bili radosni, makar za aktere tih ekipa i njihove simpatizere. Prvo je u pirejskoj dvorani „Mira i prijateljstva“ Limož Božidara Maljkovića postao prvi francuski šampion Evrope u bilo kom ekipnom sportu. Božin Limož je do trofeja došao pobedama nad Realom i Benetonom – Realom za koji su tada igrali Arvidas Sabonis, Čeču Birjukov i Riki Braun, i Benetonom čije su prve zvezde bili Toni Kukoč, Teri Tigl i Stefano Ruskoni – uz ukupno tek 121 poen postignut u dve utakmice. Nije srpski stručnjak na raspolaganju imao ni Kukoča, ni Sabonisa, već samo jedan jak, kohezivan kolektiv sa nekoliko istaknutih pojedinaca, ali ne i superzvezda. Taktički perfektan i tipično za Maljkovića gvozdeno disciplinovan, Limož je pokazao put ostalima da se može do trofeja i ako nemaš nekog alfa ubicu koji svaki meč ubacuje po „trijes’-plus“.

Božinu matricu je na reprezentativnu košarku nešto kasnije preslikao Svetislav Pešić sa svojom Nemačkom. Kada je počeo Evrobasket 1993. u Nemačkoj, domaćoj ekipi niko nije davao ni procenat šanse u borbi za medalje, a kada im je u prvoj utakmici estonski as Ajvar Kuzma spakovao trideset za poneti, procenti su se pretvorili u promile. Pa opet, Nemačka je timskim radom „dobacila“ do finala i tamo iznenadila favorizovanu Rusiju, uz koš-faul pokojnog Krisa Velpa za veliko slavlje nemačkih navijača. Bio je to još jedan trijumf kolektiva nad invidivualizmom.

Individualni događaj je nažalost tragičan. Malo pre početka tog Evrobasketa, na autoputu blizu Ingolštada u saobraćajnoj nesreći poginuo je Dražen Petrović. Njegova smrt nije nikako povezana sa gore navedenim podvizima Limoža i Nemačke, nikako osim pukim simbolizmom. U godini u kojoj su kolektivi nadjačali individualce, na put bez povratka otišao je jedan od najvećih koji se ikada bavio ovim sportom. Čovek-tim, i neko ko je uvek bio spreman da ubaci taj koš više kako bi vas pobedio. Skorer, sa velikim S. Strelac.