„Izvini“.
Ta „teška strana reč“, kako je jednom sročio pokojni Đorđe Balašević, nije nešto što se često čuje u svetu profesionalnog sporta. Kada igrači, treneri ili rukovodioci ostvare nekakav trijumf, uvek su spremni da na sva zvona rastelale kako je to sve eto baš zbog njih.
Ali kada stvari krenu nizbrdo, neće uvek svako uperiti prst u sebe, obratiti se navijaču i oči u oči mu priznati – „jeste, bila je to greška. My bad.“
Ako je za verovati medijima (a i jednom od samih aktera), jednoj smo takvoj sceni upravo prisustvovali 10. novembra u Dalasu na utakmici domaćih Maveriksa i Milvoki Baksa. Patrik Dumon, čovek koji je otkupio Mavse od Marka Kjubana, nakratko je tokom poluvremena razgovarao sa običnim navijačem kluba Nikom Dikasonom.
Osamnaestogodišnji Dikason, obučen u zlatno-ljubičasti dres Los Anđeles Lejkersa sa imenom „Dončić“ na leđima, prišao je Dumonu na nagovor svog oca kako bi mu se izvinio što mu je na prvom meču sezone pokazao srednji prst u naletu besa. Prvi čovek Maveriksa ga je pozvao da sedne pored njega, i dvojica su kratko razmenili misli – razgovor se završio tako što je Dumon, po Dikasonovim rečima, „izrazio žaljenje zbog odlaska Luke u Lejkerse“.
Sutradan ujutru, Dumon je u svoju kancelariju pozvao generalnog menadžera Nika Harisona i uručio mu otkaz. Tim aktom okončana je jedna od najmučnijih epizoda u istoriji ovog kluba, koja je počela još u februaru kada je u sred noći po srednjeevropskom vremenu, na apsolutno iznenađenje mnogih, Luka Dončić poslat u Lejkerse za Entonija Dejvisa, glava za glavu. I mada nije zafalilo pokušaja da se ovaj čin rasvetli na koliko-toliko racionalan način, većini je (pa i meni) bilo još tada, u tom trenutku kristalno jasno da je Harison, da prosti ovaj narod, napravio sranje.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
