Hvala Zaku Brownu, Andrei Stelli i čitavom timu McLarena. Hvala im za uzbudljivu završnicu sezone, ali im se mnogo više zahvaljujem što su mi olakšali put kroz trenutnu krizu Liverpoola.
Znam da posle oluje dolazi zlatno nebo, mnogo puta sam se uverio u to, ali posle sumornog novembra počeo sam da imam glavobolje i povišen pritisak brojeći primljene golove, iscrpljujući sve pozitivne scenarije povratka u vrh čete Arnea Slota.
Ali onda, tokom tog istog novembra ispunjenog teškim sivim oblacima poraza, McLaren mi je dokazao da nijedna prednost u šampionatu nije dovoljno velika da može da se nazove dominacijom, sve dok oni inferiorni, ili malo manje konkurentni, imaju matematičku šansu za uspeh.
Odjednom, posle F1 trke u Kataru, želim da i Premier liga iz moje perspektive poprimi isti tok, da se ubedljiva prednost lidera istopi i da u završnici za infarkt Redsi pobede. Kao da bi im bilo prvi put da mi takvo nešto prirede… Verovaću dokle god nada postoji, iako moram da priznam da je pre nedelje popodne i gostovanja West Hamu sve delovalo sumornije.
Posle važne pobede počelo je da se nazire zlatno nebo, pa sam na miru mogao da sa zelene trave londonskog Olimpijskog stadijuma pređem u Katar na asfalt prekriven peskom. Ne očekujući ništa spektakularno, zaista misleći da su se najneverovatniji scenariji vezani za Formulu 1 potrošili samo vikend ranije u Las Vegasu.
Zak Brown je, doduše, još na početku ove dramatične završnice sezone najavio horor priču za McLaren, poredeći Maxa Verstappena sa glavnim likovima iz filmova strave koji proganjaju i eliminišu dobrice, ali nas nije pripremio na to da su narandžasti sposobni za samouništenje.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
