Ko je (veći) državni projekat?

Pred vama je 36. epizoda podkasta Najopasniji rezultat u produkciji Velikih priča. Okrnjena košarkaška rotacija – Uroš i Miloš, bez Tonija (opravdano odsutnog) – razgovarala je o finalu Kupa Radivoja Koraća i petoj četvrtini u koju se uključila politika.

Ako neki ljudi za predigru kažu da je to klasično smaranje do snošaja, onda je uvod u ovu epizodu predigra, iako se snošaj odlaže i odlaže i odlaže. A to je dobro, zar ne?

Najopasniji rezultat prolazi kroz sva finala kupova odigranih minulog vikenda, kako bi se zadržao u Nišu, gde je Crvena zvezda pobedila Partizan.

Analiziramo kako je izgledao kontekst za oba tima pre utakmice.

Analiziramo šta je bilo drugačije u odnosu na prethodne derbije i pokušavamo da objasnimo (sebi, pa tek onda drugima) šta se desilo Partizanu koji je imao odličan početak, Pantera u zoni i brku Ledeja na svom maksimumu, Partizanu koji je uspeo da zaustavi Zvezdin skok i da iz utakmice izbaci Jaga dos Santosa, i da na kraju opet izgubi.

Pričamo o „pobij sve i vrati se sam“ utakmici Miloša Teodosića. Pričamo o Zvezdinim sekundantima. I o tome kakav je sada kontekst posle utakmice u Nišu, jer je poznata ona floskula da se „od Kupa lomi sezona“. Košarkaški kontekst.

Pošto je politički kontekst tragi-komičan. Obradović je otvoreno rekao da je Zvezda državni projekat, a da Partizan nije. Pa mu je Vučić otvoreno odgovorio. Pa je Mijailović otvoreno objavio finansije od 2017. Pa je Čović otvoreno objavio finansije od 2012. I šta onda?

Ništa. I dalje privatizacija klubova ostaje vlažni san, za koji, po Miloševim rečima, nismo ni sigurni da li ga navijači zapravo žele. „Zamisli Zvezdu ili Partizan kod privatnog vlasnika, sa osam igrača od 19 godina, dva povratnika i dva Amerikanca, kako gube četvrtfinale ABA lige od Studentskog centra koji je te godine dobro ulagao… Bilo bi posle jedne sezone – država duradi nešto“.