Kada god se – naročito u engleskom elitnom rangu – desi neki veliki transfer, momentalno me obuzme napad anksioznosti. Istina, jesam i po prirodi nervozan, ali ovo nije bez razloga, jer trol kultura u svetu praćenja i analiziranja fudbala uzela je toliko maha – potpuno suprotno mojoj percepciji – da unapred saosećam sa onima koji će biti predmet sprdnje, mnogo pre nego što bi to trebalo da bude moguće.
Opsesija visinom transfera je nešto što nikada neću razumeti. Neki idu toliko daleko da iz svoje neznatne pozicije preciziraju koliko je neko preplaćen, npr. “Wirtz ne vredi ovoliko, već ravno 30 miliona manje”. Taj banalan pogled jeste osnova za ono što će doći – seciranje svakog poteza i gotovo sadistička želja da igrač ne uspe.
To prevazilazi granice rivalstva, već inficira i one koji od toga nemaju baš nikakav interes, a ta potreba za ismevanjem proizvela je nekoliko užasno neduhovitih profila na ex Twitteru i Facebooku, koji rade upravo to – ismevaju.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
