Cela 2023. godina bila je istorijska za italijanski klupski fudbal. Proletos je u sva tri evropska finala igrala po jedna ekipa iz Serie A – Inter se posle 13 godina borio za četvrti naslov prvaka Evrope, Fiorentina je u Conference League igrala prvo evropsko finale posle 33 godine, a Roma koja je najmlađe UEFA takmičenje osvojila godinu ranije, imala je priliku da do novog trofeja dođe na jednoj stepenici iznad, u Europa League.
Dve mlade selekcije ostvarile su sjajne rezultate, osvajanjem titule prvaka Evrope i vicešampiona sveta. Tokom jeseni klubovi iz Serie A su neočekivano bili uspešniji od svih svojih konkurenata, pa ćemo svih sedam gledati i tokom proleća.
A onda je poslednjeg radnog dana godine stigao hladan tuš – sistem poreskih olakšica koji je u poslednje četiri i po godine omogućio italijanskim klubovima da uhvate priključak sa evropskim vrhom nije više na snazi. Tako je pala mera, istina veštačka, koja ih je učinila konkurentnima i novi pad je neminovan.
Kako se dogodio i zašto je nestao Decreto Crescita, bez sumnje ključni element italijanske fudbalske renesanse? I zašto je italijanska javnost oko njega i dalje podeljena, uprkos rezultatima na terenu?
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
