A možda od Chelsea očekujemo više nego njegovi akcionari

Nekad davno, u školskim danima, roditelji su nas učili da ne budemo kampanjci, da ne čekamo poslednji trenutak da ispunimo zadatak.

Porodica McFarlane imala je sedam nedelja da obiđe lajt šou u Windsoru, pre nego što je u subotu zatvorio kapije, ali je odlučila da to uradi tek prvog januarskog dana. I kako to obično biva, nije im se dalo. Dok su bili na istočnom izlazu iz Londona, tati Calumu zazvonio je telefon, a glas sa druge strane saopštio mu je da je hitno potreban na radnom mestu.

Desetak minuta kasnije, kako je Calum kasnije u ne baš toliko reči naveo, gospođa McFarlane od besa nije ni pozdravila muža dok je izlazila iz automobila ispred svoje kuće, očajna jer sad mora da objasni deci kako i zašto su im pokvareni planovi za početak Nove godine i sama ih zabavi u narednih nekoliko sati. Svi roditelji su nekad prošli kroz ovo, zar ne?

Pedesetak minuta posle toga otac porodice nalazio se dvadesetak kilometara južnije, usred onoga što se u nekim londonskim krugovima naziva Golf Valley, pošto se u zoni oblika banane – koja se na dvadesetak kilometara prostire od Kingstona preko Wokinga do Guildforda – nalazi više od jednog golf terena po kilometru.

Tu, na par stotina metara od M25, obilaznice oko britanske prestonice, i na najdaljem kraju seoceta Cobham, na pola puta od kuće u kojoj se Antonio Banderas nekoliko godina posle razvoda skrivao od Melanie Griffith i muzičke škole koju je šezdesetih otvorio Yehudi Menuhin, nalazi se najuspešnija fudbalska radionica moderne Engleske.

Calum McWho?

Ušuškana sa jedne strane prugom, a sa dve rekom Mole, akademija fudbalskog kluba Chelsea proizvela je u prethodnih 20 godina nepregledni niz igrača čijim se karijerama dive milioni. Od 2010. do danas njeni puleni bili su dvaput prvaci Evrope, osvojili sedam puta FA Youth Cup i ukupno 24 trofeja u raznim starosnim grupama.

Još bitnije, u ovom veku 72 njena izdanka debitovala su za prvi tim, a mnogi od njih ostvarili su sjajne seniorske karijere, kao Robert Huth, Andreas Christensen, Mason Mount, Dominik Solanke, Ruben Loftus-Cheek, Nathan Aké, Marc Guéhi, Billy Gilmour, Levi Colwill, Conor Gallacher, Lewis Hall ili aktuelni kapiten plavih Reece James.

Fabrika i dalje radi punom parom, o čemu svedoči to što su u UEFA Youth League, kod nas poznatoj kao omladinska Liga šampiona, dva kola pred kraj ligaške faze na prvom mestu bez ijednog poraza. Na čelu te generacije nalazi se Calum McFarlane, 40-godišnjak sa impresivnim stažom u juniorskom fudbalu.

Ali, prvog januara Caluma u Cobham nisu zvali zbog juniorskog tima. Klupski čelnici u tim trenucima spremali su saopštenje od 99 reči o raskidu saradnje sa Enzom Marescom, i suočavali se sa praktičnim problemom – ko će tri dana kasnije voditi ekipu na Etihadu. Vremena apsolutno nije bilo, u makazama praznika i zgusnutog rasporeda, pa je doneta u najmanju ruku neočekivana odluka.

To što je McFarlane nepoznat široj javnosti i nije toliki problem. Malo ko prati UEFA Youth League, on je tim preuzeo na početku sezone, a ni to nije planirano – doveden je dve nedelje ranije da bude asistent Filipeu Coelhu, ali je Portugalac ubrzo prebačen na mesto asistenta u prvom timu Strasbourga, drugog kluba BlueCo imperije u nastajanju.

Ali Caluma nije poznavao ni Pep Guardiola, trener protiv kojeg je vodio tim na svom seniorskom debiju, iako je tri godine bio trener u Cityjevoj akademiji. I upravo u tom detalju iz njegove karijere leži razlog za naše hitno upoznavanje sa McFarlaneom.

Daću vam nekoliko osnovnih podataka: Calum (40) je igračku karijeru završio sa 15 godina i odmah započeo trenersku; uključen je u rad akademija poslednjih 15 godina, od čega tri u Manchester Cityju (najviši nivo: asistent U18) i dve u Southamptonu (vodio U18 i U21); samostalno je vodio 75 utakmica na juniorskom nivou; nema Pro licencu.