Prvi roman Srđana Dragojevića u nastajanju, ekskluzivno na Velikim pričama. Autor kultnih filmova “Mi nismo anđeli”, “Lepa sela lepo gore” , “Rane”, “Parada” sada u potpuno novoj ulozi, u romanu o ovom vremenu i njegovim pojavama.
Pročitajte prethodni deo OVDE. Svi nastavci su na linku.
***
POGLAVLJE 13
Ej, stručnjaku za marketing frka da laže!?
Ponovo leto, GODINU DANA kasnije.
Na prednjem sedištu RANGE ROVER EVOQUE kupljenom na izuzetno (ima li drugačijih?) nepovoljan kredit od Švarcfajzen banke su bračni par Berger, TARIK i KLARA.
Zdravi ali bledunjavi gradski ljudi na svom vrhuncu egzistencije. Za koju godinu sve će poći nizbrdo, no Klara i Tarik su još uvek mršavi, negovani i sofisticirani. Još nema dlaka iz nosa i ušiju, strije su tek daleka budućnost udaljena čitavih pola decenije.
Zasada, Tarikovih tri puta nedeljno u teretani i Klarinih par boc-boc botoks seansi godišnje još uvek rade, poput magije.
“Safe” frizure i odeće “sportske elegancije”, Gant, Lacoste, Sporty & Rich. Neki agencijski kreativac je smislio naziv “atleisure” ali to nije Tarik, koji, istina, radi kao kreativni direktor reklamne agencije srednje veličine “PackHouse and Sons”.
Klara je komunikaciona stručnjakinja, jedno od mnogih novostvorenih zanimanja za koja, naši stari, relativno tačno, vele “lezi lebe da te jedem”.
Klara i Tarik su aspirativna srednja klasa. Aspirativna, baš onako kao što Tarik insistira kod svojih “kopirajtera” kada smišljaju reklame za sirotinju koja misli da je mnogo bolja od toga što jeste, sirotinje u kreditima do guše.
Tarik i Klara bore se poput vukova da se priključe višoj klasi ali današnji zli svet stavlja sve više i više prepreka pred neumorne gladijatore društvene arene.
Tarik je pažljiv vozač, ne skida pogled sa puta. Samo za 30 stepeni okrene glavu ka Klari, jer neko vreme sluša aktivan muk sa zadnjih sedišta.
– Vidi jesu li živi.
Klara se okrene i samo ošine decu pogledom, iznervirana.
– “Zombi mod”. Ranije su se makar svađali.
Na zadnjem sedištu su EMA, trinaestogodišnjakinja, prljavoplave kose koja joj pada na lice, i ALEKS, njen godinu dana stariji brat, pegavi bucko.
Ako bismo se usudili da za njih kažemo – Pipi Duga Čarapa i Denis Vragolan, polovina čitalaca bi pomislila “what the fuck?”. Sa razlogom. I Ema i Aleks u rukama stišću mobilne telefone i ne mare za te boomerske mumije, Pipi i Denisa.
Na ušima – velike slušalice. Aleks povremeno kroz zube izusti: “Umri, umri, umri!”, na šta Ema samo prevrne očima, vrativši se svojim klipovima sa TikToka. Trenutno joj pažnju privlači maloletna influenserka koja daje savete o svojim noktima, u centimetrima dužim no što ima godina.
Klara i Tarik voze se u tišini. Spuštaju se istim onim planinskim putem do mora kojim su vozili Mili i Saša. Tarik deluje vidno napet. Klara to primeti.
– Još uvek si u paranoji oko njihovih godina?
– Dobro znaš pravila za ADULTS ONLY hotele. Tebi deluju kao da su 17 i 16 godina?
Klara zavrti glavom.
– Naravno da znam! Ja sam popunila rezervaciju i platila, jer gospodinu je bilo ispod časti da laže!
Klara otpuhne, što čini uvek kada želi da kaže nešto ironično.
– Ej, stručnjaku za marketing frka da laže!?
– To je baš dosadan stereotip. Ne služi ti na čast.
– Ma je li? A tvojoj mamici služi na čast što je lagala da ima koronu?
– Jebote, videla si test. Pozitivna je.
– Namerno se zarazila, samo da ne bi čuvala svoje unuke. To je takva osoba. Gde su one bake i deke iz tvojih reklama?
Tarik samo uzdahne. Svađa sa Klarom je unapred izgubljena bitka.
– Tu gde su. U reklamama.
Ema se prvi put oglasi sa zadnjeg sedišta.
– Ako imam 16 godina, onda mogu i da imam svoj profil na INSTAGRAMU!
Klara samo zaćuti. Zavlada tišina u autu, osim povremenog Aleksovog “Umri, umri, umri!”.
Ta tišina Klaru vrati na misli koje joj se ne dopadaju. Ovaj silazak autom na Jadransko more podseća Klaru na duga porodična putovanja na more u očevom renou 4.
Klarin otac Momčilo, vojno lice, voleo je da vozi temperamentno, uprkos manjku kubika ispod haube.
Pri svakom preticanju mala Klara je slušala panično kreštanje svoje majke Biserke:
– Nećeš uspeti! Nećeš uspeti!
Momčilo je, nekako, uvek uspevao i Klara je pomislila da je tu upornost nasledila baš od njega, starijeg vodnika Momčila Peveca.
Klarinu igru “Ko prvi vidi more dobije sladoled” ni Momčilo niti Biserka nisu shvatali ozbiljno i najčešće su je ignorisali. Jer svakih nekoliko minuta tišine u renou 4TL usledilo bi Biserkino “Nećeš uspeti! Nećeš uspeti!”.
Momčilo je, dosta godina kasnije, uspeo da izvrši samoubistvo skokom sa jedanaestog sprata vojnog solitera u Beogradu, gde je u ruci držao i vojni pištolj CZ da puca sebi u glavu negde oko šestog sprata. Za svaki slučaj.
– Sigurno je i otrov popio pre skoka, seća se Klara kako je optužujućim tonom, kroz suze, govorila Biserka dok su iznad Momčilove iskopane rake stavljali bukov stećak sa petokrakom.
– Ko prvi vidi more, dobije sladoled! – vikne Klara. U kolima, muk.
– Umri, umri, umri – mrmlja Aleks, za sebe, ubijajući, ko zna kog demona po redu.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
