Dane januara provodila sam u miru sa ćerkom. Dugo smo spavale, izležavale se, išle na bazen i u spa, čitale knjige i gledale filmove. Malo sam izlazila, retko viđala ljude i baš tako mi je prijalo. Prvi put otkako sebe poznajem dala sam sebi dozvolu da usporim bez osećaja griže savesti. Dopao mi se video na Instagramu u kome je neki mladi antimotivacioni govornik rekao da ne nasedamo na propagandu i da ne verujemo onima koji su već prva tri dana nove godine odlučili da sebi dokažu da su „nova, najbolja verzija sebe“. Rekao je da nas on podržava da nastavimo da ležimo. I ja sam ga poslušala.
A onda sam se, trećeg ponedeljka u godini, setila čuvene priče o „najdepresivnijem danu u godini“ i zapitala se: da li je januar zaista najdepresivniji mesec ili je samo jedan sporiji period u kome se polako vraćamo u svakodnevicu?
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
