Ljudi očajnički žele da jedan narativ objasni sve. Da postoji mapa sveta koja će objasniti bol, i smisao, i redosled. Da neko, negde, zna. Ta potreba nije izraz znatiželje, već izraz panike. Utemeljuje se u nemoći da izdržimo neizvesnost, i zato neprekidno konstruiramo priče koje nam objašnjavaju kako smo ovde dospeli, zašto patimo i kuda idemo.
U osnovi svega toga nalazi se jedan trenutak: trenutak svesti o smrti.
Ne verujem da se svest pojavila kao dar. Pre verujem da je izrasla iz ponavljanog bola. Iz nečega što se nije dalo zaboraviti. Iz refleksa preživljavanja koji se prelomio u ogledalo. I onda je to ogledalo ostalo otvoreno. Reflektujuće. Opterećeno.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
