Sudeći po prvim rezultatima mog doktorskog istraživanja, koje se, između ostalog, bavi i rodnim razlikama u pogledu određenih psiholoških faktora, muškarci su jači od žena na polju samoefikasnosti i samoprihvatanja. Šta to konkretno znači? Više veruju u svoje sposobnosti i manje sebe osuđuju i potcenjuju.
Hajde da to malo elaboriram i da vas premijerno uvedem u prve (a potom i u druge) analize koje sam sprovela, a tiču se rodnih stereotipa i toga kako reagujemo na njih.
Muškarci imaju samoefikasnost, žene impostor sindrom
Samoefikasnost predstavlja veru u sopstvene sposobnosti. Osobe sa visokom samoefikasnošću životu pristupaju sa stavom da se sve može uraditi, zbog čega životne izazove vide kao rešive probleme, a ne kao pretnje koje treba izbegavati. U stresnim situacijama, zbog verovanja u sopstvene sposobnosti, pokazuju samopouzdanje. Niska samoefikasnost predstavlja manjak vere u sebe i vodi ka manjem preuzimanju akcija, a manjak akcija doprinosi još većoj nesigurnosti. Osobe sa niskom samoefikasnošću lakše podležu stresu i češće su depresivne u odnosu na ljude sa visokom samoefikasnošću. Prema prvim analizama koje sam sprovela mereći ovu osobinu kod muškarca i žena u okviru svog uzorka, došla sam do saznanja da muškarci imaju viši stepen samoefikasnosti od žena.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
