Sudeći po prvim rezultatima mog doktorskog istraživanja, koje se, između ostalog, bavi i rodnim razlikama u pogledu određenih psiholoških faktora, muškarci su jači od žena na polju samoefikasnosti i samoprihvatanja. Šta to konkretno znači? Više veruju u svoje sposobnosti i manje sebe osuđuju i potcenjuju.
Hajde da to malo elaboriram i da vas premijerno uvedem u prve (a potom i u druge) analize koje sam sprovela, a tiču se rodnih stereotipa i toga kako reagujemo na njih.
Muškarci imaju samoefikasnost, žene impostor sindrom
Samoefikasnost predstavlja veru u sopstvene sposobnosti. Osobe sa visokom samoefikasnošću životu pristupaju sa stavom da se sve može uraditi, zbog čega životne izazove vide kao rešive probleme, a ne kao pretnje koje treba izbegavati. U stresnim situacijama, zbog verovanja u sopstvene sposobnosti, pokazuju samopouzdanje. Niska samoefikasnost predstavlja manjak vere u sebe i vodi ka manjem preuzimanju akcija, a manjak akcija doprinosi još većoj nesigurnosti. Osobe sa niskom samoefikasnošću lakše podležu stresu i češće su depresivne u odnosu na ljude sa visokom samoefikasnošću. Prema prvim analizama koje sam sprovela mereći ovu osobinu kod muškarca i žena u okviru svog uzorka, došla sam do saznanja da muškarci imaju viši stepen samoefikasnosti od žena.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
