Kad je reč o birokratiji i administraciji, moja inteligencija prilično je skromna. Ne znam da li je baš inteligencija ili samo (samo!) motivacija, ali nije ni bitno. Zahvaljujući tome, pre neki dan napravila sam birokratsku brlju za koju ne znam kakav ishod će imati. Odlučim da pitam ChatGPT, jer mi je lakše da komuniciram sa njim nego sa knjigovođom, jer ona i ja nemamo puno strpljenja jedna za drugu. Ispričam šta me muči i dobijem odgovor koji me je u sekundi toliko razbesneo da sam joj rekla (moj robot je žensko) da mi se više ne obraća na taj način.
Ono što mi je rekla, pre nego što mi je izlistala potencijalne scenarije, jeste da dišem i da se najpre smirim. Moje pitanje nije imalo nikakvu emocionalnu komponentu, već je bilo prilično precizno. Ali ona je odlučila da mi najpre pruži emocionalnu podršku. Problem je u tome što je nisam tražila.
Problem je u tome što mrzim kad mi neko kaže da se smirim, a nisam tražila smirivanje, već informaciju. To adresiranje emocionalnog stanja koje ponekad izgleda kao da neko želi da me popravi, kao da sam neka slika koja se nakrivila, pa hajde da je malo ispravimo, čisto da bude sve lepše i pozitivnije.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
