“Evo situacije prijateljice koja se isto bavi školovanjem pasa, koja je imala ženku belgijskog ovčara malione, koja se igrala sa decom: pas odjednom kreće da reaguje nimalo prijatno i dopustivo prema deci određenog uzrasta. U našoj glavi je bilo iznenada, preko noći. Ono što mi znamo je da se ništa ne dešava preko noći, pa smo vrteli film i krenuli od nas, jer – mi upravljamo tom životinjom, mi smo odgovorni za nju. Mi, kao svaki roditelj za dete, kao vlasnici, čuvari tih pasa. Analizirali smo i niko od nas nije mogao da se seti trenutka gde smo napravili propust u socijalizaciji tog psa. Onda je jednom prilikom njen brat stajao na terasi dok je njihov pas bio u dvorištu i video je troje dece. Deca bi dozivala tog psa svaki put kada bi se vraćala iz škole. Onda bi ona došla, a deca bi je gađala kamenom”, priča za Velike priče Srđan Vidanović iz školice za pse UrbanDog.
Kultura znanja o prirodi pasa na niskim je granama u ovom društvu. Mogući uzrok je nedostatak svesti, čime se nastavlja začarani krug nepoznavanja onih za koje se iznova tvrdi da su nam najbolji prijatelji.
Jesmo li verni kao psi ili lažemo kao oni? Odakle reč “pas” u najoštrijim psovkama, ako je on odani drug? Da li je sve u redu ako nas samo pas može razumeti i šta se dešava kada se ugleda prava priroda ovih bića?
Pas nije igračka, ali (pas) nije ni čovek.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
