Na samom početku svoje psihoterapijske karijere, prisustvovala sam edukaciji koju je vodio kolega s ogromnim iskustvom u radu s traumom. Ispričao je priču o klijentkinji koja je preživela silovanje i nosila nepodnošljiv osećaj krivice, uverena da je na neki način sama izazvala ono što joj se dogodilo. On je, kroz terapijski rad, pokušavao da je oslobodi te krivice, pokazujući joj da ni na koji način nije odgovorna za ono što se desilo.
Međutim, tada mu je rekla nešto što je ostalo sa mnom mnogo godina nakon te radionice: „Ali, ako nisam ja kriva i ako to nimalo nije do mene, to znači da mi se sve to ponovo može desiti.“
Pomislila sam koliko je strašna ta unutrašnja borba – držati se grčevito za osećaj krivice jer ti on, paradoksalno, daje iluziju kontrole. Jer, ako je krivica u tebi, onda možeš da promeniš svoje ponašanje i nekako utičeš na to da se isti užas nikada više ne ponovi.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
