“Eto vidiš kako oni idu sami, a ti meni ne daš da idem u Maksi!” Rekla je, a to je posle serije na Netfliksu, a o njoj malo kasnije, presudilo da osmogodišnjakinju pustim da ide prvi put sama do prodavnice. Ipak nije sama prešla Ustaničku ulicu, ali je prešla ostatak polovine puta do marketa naoružana “satićem smartićem”. Išla je da kupi voće i rekli smo joj da ne uzima banane sa potamnelom korom. Kupila je šta je trebalo. Kaže, niko joj ništa nije rekao na putu do prodavnice, samo je “teta pustila preko reda na kasi…?”. To je u redu, rekla sam joj. Sve je bilo u redu, prvi samostalan odlazak van kuće je uspeo. Osim što su banane bile tamne.
Dan ranije gledale smo zajedno japansku veoma popularnu zabavnu dokumentarnu – rijaliti emisiju “Old Enough”, u originalu “Hajimete no Otsukai” (Moj prvi zadatak), u kojoj se mališani šalju u svet potpuno sami, da idu u kupovinu ili se kreću javnim prevozom. Prva epizoda je za srčani udar jer počinje kao uvod u crnu hroniku i krivično delo ako si roditelj (isprepadan od svih opasnosti koje vrebaju i brižan) – jer majka šalje Hirokija, koji nema još tri godine, u prodavnicu – udaljenost je jedan kilometar, sa gustim saobraćajem, ima i ulicu da pređe, i zadatak da kupi nešto od hrane i cveće za baku. Skoro kao u “Crvenkapi”.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
