Jedna od stvari koje volim kod društvenih mreža je ta što stvarno možeš jako dobro da istreniraš algoritam, tako da ti izbacuje sadržaj koji te zanima. Jedna od tema koje mene zanimaju, osim mačaka i trčanja, jeste to kako su ljudi prevazišli neka svoja teška iskustva. Kako su se iscelili, drugim rečima. I tako ja gledam sadržaj koji kreira i kuso i repato, to jest i neka kul profesorica psihologije sa fensi američkog univerziteta, i neko ko misli da je „zakon” privlačenja psihologija (ideš na blok).
U tom šarenišu, između ova dva ekstrema bude svega, a u poslednje vreme, uši je počela da mi para jedna sintagma, koja bi se mogla prevesti kao „Ja sam odradila svoje isceljivanje”. Kao, sad više nisam osoba koju trigeruju iste stvari, već sam naučila kako da se nosim sa svime time jer sam se, pogodićeš, iscelila. Ta postavka, da je isceljivanje nešto što možeš da uradiš, kao domaći zadatak iz matematike (ne ponovilo se), naterala me da se malo zapitam nad time da li je to famozno isceljivanje još jedna stvar, pojam, termin koju smo pojednostavili i sad je vodamo po vašarima (algoritmima) kao mečku Božanu.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
