Ima nečeg dirljivog i potresnog u trenutku kada oskarovka, nadasve talentovana i potpuno ostvarena glumica Keti Bejts u poznim godinama, u sedamdeset i nekoj na neki način odahne zbog tereta koji je decenijama nosila. Kada vidite kako iz nje izlazi teskoba, emocije i suze, dok zbog šoka prekriva lice, i to sve pred kamerama, u emisiji CBS Sunday Morning. Bio je to trenutak u kojem je, možda, razrešila neke stvari s pokojnom majkom, decenijama kasnije.
U trenutku kada je dostigla visine, osvojila Oskara 1991. i svet s maestralnom “Mizeri”, Keti nije uspela da impresionira svoju majku. “Ne znam čemu toliko uzbuđenje, pa nisi otkrila lek za rak”, oporo je izustila njena majka. Najlepši momenat za Kejti, najgori momenat za devojčicu u Kejti. Tridesetak godina kasnije, ona u intervjuu, valjda pritisnuta tom višegodišnjom tugom ili nečim, izražava žaljenje jer tokom zahvalnog govora na Oskaru nije zahvalila i majci. Trebalo je da joj se ponovi nekoliko puta i da joj se prikaže snimak da bi je voditelj uverio kako jeste pomenula i majku.
“Iako smo imale poteškoća, (kada je umrla) želela sam da njen duh uđe u mene i uživa u svemu u čemu sam ja uživala zbog svega čega se ona odrekla.”
Da li sada spava mirnije? Da li je svesna koliko je to toksičnog odnosa u jednoj majčinoj rečenici i jednoj rečenici odrasle Kejti?
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
