Ne bih da budem nepristojna, ali sigurno ste barem jednom bili brutalno iskreni u razgovoru s drugom osobom. Sigurno ste i likovali posle toga, mada je mogao da se pojavi i manji problem krivice.
Ta brutalna iskrenost je sama po sebi – brutalna, pre nego iskrena.
Zbog čega se reči „brutalnost“ i „iskrenost“ koriste u istoj rečenici, kako se zapitala dr psihologije Džonis Veb, koja piše za Psychology Today? Jer, po definiciji koju je ona navela, brutalno znači „divljački nasilan“, a iskren znači „moralno ispravan“. Kako su to dve veoma različite stvari tako blisko povezane?
U današnjim društvima, brutalno iskren se često prihvata kao kvalitet, kao osobina odvažnih i hrabrih ljudi koji se ne libe da nekome sve kažu u lice. Sad, kad razmislimo o nekome ko je „brutalno iskren“, šta prvo pada na pamet – iskrenost, ili sama brutalnost? Da li je to zaista nečiji kvalitet, piše ova psihološkinja u autorskom tekstu „Okrutna istina o brutalnoj iskrenosti“. Interesantno je da je tekst nastao u okviru teme „gaslajting“, ali doći ćemo i do toga.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
