Da li imamo pravo da osuđujemo majku koja ostavi dvoje dece?

Još je Sigmund Frojd rekao da su kapacitet za ljubav i rad kamen temeljac naše ljudskosti. Kao što “ljubav” znači staviti drugog ispred sebe, “posao” znači da svoju energiju posvetimo nečemu većem od nas samih. Nevoljene bebe ne mogu da napreduju, a odrasli bez posla, ponekad, ne mogu da prežive. I tako dolazimo do paradoksa sreće. Što više tragamo za uspehom, želimo nedostižno, radimo stvari od kojih sami imamo koristi, to nam nekako sve više izmiče i često postavljamo pitanje koji je naš raison d’etre.

I onda se pojavila serija „Fleishman Is in Trouble“ (Flajšman je u škripcu), nastala po istoimenoj knjizi Tafi Brodeser-Akner u kojoj je na prvi pogled glavna tema razvod braka Tobija Flajšmana (Džesi Ajzenberg), doktora specijaliste hepatologije, i Rejčel (Kler Dejns), agentkinje za talente koja očajnički želi da bude prihvaćena od visokog društva Menhetna, preciznije 97. ulice koja predstavlja statusni simbol Njujorka.