Crna ovca u porodici i nije tako crna

Ova priča je prilično dugo bila beo papir. Isuviše beo za priču o crnoj ovci. Ta čistina dokazala je da ne mora svaka rečenica brzo da dođe. I još nešto: da crna ovca uopšte nije crna!

Češće nego što bi se mislilo, u porodicama postoje široko poznate „crne ovce“. To obično nisu roditelji, ni bake i deke, već deca. Ona za koju ostatak familije kaže da su „teška“, „izrodi“, „nedokazana“… Duboko ukorenjen u našem društvu, ovaj pojam se odnosi na člana porodice koji je, na ovaj ili onaj način, drugačiji. On se izdvaja po tome što odstupa od porodičnih normi, očekivanja, vrednosti i zato biva viđen kao problematičan. Iako nije reč o formalnom terminu iz kliničke dijagnostike, psihoterapeutkinja Nada Marjanović kaže da „crna ovca“ postoji u stručnoj literaturi, pre svega u oblastima porodične terapije i sistemske psihologije gde se analizira kao porodična uloga ili identifikovani pacijent.