Ova priča je prilično dugo bila beo papir. Isuviše beo za priču o crnoj ovci. Ta čistina dokazala je da ne mora svaka rečenica brzo da dođe. I još nešto: da crna ovca uopšte nije crna!
Češće nego što bi se mislilo, u porodicama postoje široko poznate „crne ovce“. To obično nisu roditelji, ni bake i deke, već deca. Ona za koju ostatak familije kaže da su „teška“, „izrodi“, „nedokazana“… Duboko ukorenjen u našem društvu, ovaj pojam se odnosi na člana porodice koji je, na ovaj ili onaj način, drugačiji. On se izdvaja po tome što odstupa od porodičnih normi, očekivanja, vrednosti i zato biva viđen kao problematičan. Iako nije reč o formalnom terminu iz kliničke dijagnostike, psihoterapeutkinja Nada Marjanović kaže da „crna ovca“ postoji u stručnoj literaturi, pre svega u oblastima porodične terapije i sistemske psihologije gde se analizira kao porodična uloga ili identifikovani pacijent.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
