Obično pišem o mladima, tačnije, o njihovom mentalnom zdravlju, digitalnim navikama i svetu u kojem odrastaju. Tekst koji sam nedavno napisala za Velike priče bavio se generacijom Z kao i promenama u njihovom sistemu vrednosti, identitetskim obrascima i načinu na koji tumače savremeni svet. Iako je ova generacija odrasla uz internet, ekrane i društvene mreže, te digitalno okruženje nesumnjivo predstavlja važan kontekst njenog razvoja, važno je naglasiti da ono nije jedini okvir u kojem se taj razvoj odvija. Međutim, pre nekoliko dana mi je pažnju privukla jedna druga pojava.
U jednoj emisiji BBC-ja kao i u tekstu koji je napisao novinar Charlie Warzel za The Atlantic govorilo se o nečemu što mnoge porodice počinju da primećuju, a to je da pripadnici starijih generacija (naši roditelji, bake i deke) koji su nekada sa velikom skepsom gledali na telefone i društvene mreže sada provode sate na njima.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
