Brenan Spigel, gastroenterolog iz Los Anđelesa, ima drugačiju ideju o poreklu SIC: ljudi sa sindromom iritabilnog creva su zapravo hipersenzitivni na gravitaciju. Tekst o novoj teoriji objavljen u “Atlantiku” za Velike priče priredila Jelena Vujković .

U nultoj gravitaciji dešavaju se vrlo loše stvari ljudskom telu. Pogledajte samo astronaute koji provode vreme u orbiti: kosti se dezintegrišu, mišići slabe, imunitet isto. “Kada odete u svemir”, kaže Said Mekari koji je proučavao fiziologiju vežbanja na Univerzitetu Šerbruk u Kanadi, “to je kao da ubrzano starite.” Eksperimenti na Zemlji koji simuliraju bestežinsko stanje otkrili su slične efekte. Sedamdesetih godina prošlog veka, ruski naučnici su potopili volontere u kade prekrivene vodootpornom tkaninom, omogućujući im da plutaju bez kvašenja. U nekim od ovih studija, koje su trajale i do 56 dana, subjekti su razvili ozbiljne srčane probleme i izgubili su kontrolu nad držanjem i pokretima nogu.

Bestežinsko stanje nam šteti jer su naša tela fino naštimovana prema gravitaciji, onako kako je osećamo ovde na Zemlji. Ona nas vuče od rođenja do smrti, a ipak, naša creva ostaju čvrsto namotana u gomili, krv teče nagore, a naša kičma je u stanju da drži našu glavu. Neprirodne zgrčenosti mogu pokvariti računicu: ljudi su umirali ako su visili naopačke dovoljno dugo. Ipak, konstantni pritisak sile gravitacije na naše telo deo je života koji retko kada primećujemo.