“Dođi u pet do pet” dvanaesta je singl-ploča sarajevske pop grupe “Ambasadori” koju je objavio sarajevski “Diskoton” davne 1976. Taj jugoslovenski hit otpevala je Jasna Gospić koja je na mestu pevačice “Ambasadora” zamenila Ismetu Dervoz (Krvavac) koja je otpevala “Zemljo moja”, što je u SFRJ bila alternativna himna u odnosu na zvaničnu “Hej Sloveni”, nešto kao Tompsonova “Lijepa li si” u odnosu na zvaničnu hrvatsku himnu “Lijepa naša”. Ili kao Manjifikova “Pukni zoro” u odnosu na zvaničnu himnu Republike Srpske “Moja Republika” Mladena Matovića. Inače u “Ambasadorima” je jedno vreme pevao i Hajrudin Varešanović, kasnije poznat kao Hari (“Mata Hari”) Varešanović. “Ambasadori” su (sa Ismetom) predstavljali i Jugoslaviju na “Pesmi Evrovizije” 1976. (“Ne mogu sakriti svoju bol”).
Desetak godina nakon “Dođi u pet do pet”, tamo 1985. Sinan Sakić sa “Južnim vetrom” objavljuje hit “Izađi na pet minuta” koji je doprineo kultnom statusu ovog pevača koji je bio poznat po tome što rasprodaje koncerte bez reklame. Iako “Ambasadori” i “Južni vetar” nisu žanrovski srodni, nešto ih povezuje – a to je motiv “pet minuta” koji je univerzalno često korišćen, doduše ne kao “minut do dvanaest”. I nije jedinstven kao “2 Minutes To Midnight” od “Iron Maidena”.
Ali “pet minuta” o kojima pevaju Jasna Gospić i Sinan Sakić u značenju su različiti. Jasna peva: “Dođi u pet do pet, nešto ću ti reći ako nisi ljut, dođi u pet do pet, sigurno ću doći ovaj put.” Za onog koji treba da dođe ovo je poziv pun optimizma. Sinan peva: “Izađi na pet minuta, i poljubi onog što luta, izađi na pet minuta i pruži ruku onom što luta.”
Tu baš i nema nekog optimizma, više nekog fatalizma i tragičnog osećanja ljubavi. Izvedba Jasne Gospić je zagonetno vesela, vrcavo razdragana, izvedba Sinana duboko introspektivna, puna propitivanja, sa unikatnom emocijom koju je nosio ovaj veliki pevač. Iako je hit “Ambasadora” objavljen desetak godina pre ovog “Južnog vetra” u nekom postmodernom raspletu, mogli bismo obrnuti red stvari, pa da “Dođi u pet do pet” bude nastavak “Izađi na pet minuta”, da bi se stvari dovele do hepienda (sa strane onoga koga poziva Jasna) ili katarze (za onoga čiju priča peva Sinan).
Pesma Zorana Predina “Čakaj me”, sa albuma “Sirene tulijo” “Lačnog Franca” iz 1987, počinje stihom “Mojih pet minuta je danas”. “Generacija 5” se proslavila hitom “Dolazim za pet minuta” (molim te, ostani gde si…), Boban Zdravković ima pesmu “Daj mi samo pet minuta” (da ti pogled ne odluta), Ceca takođe ima hit “Pet minuta” kao i Viki Miljković i mnogi drugi koji su se oprobali u toj simbolici.
Uglavnom, iskustvo predavanja mladim ljudima je pokazalo da je ovo dobar pristup da oni shvate “nominalne pojmove” i da ih prepoznaju sutra u poslu, možda baš i u neizvesnom novinarskom ili propagandističkom poslu. Sami po sebi “pet minuta” ne znače mnogo sem kao mali odmor u školi između dva časa. U svakoj od pomenutih pesama “pet minuta” ima svoje značenje, i nisu iste dužine potvrđujući da je vreme relativna kategorija.
Ako taj neki prihvati poziv i dođe u “pet do pet”, verovatno neće proći pet minuta dok se “coke” i padnu jedno drugom u zagrljaj, sve će ići mnogo brže, a ako u drugom slučaju neka ta ipak pristane da izađe samo “na pet minuta”, velika je verovatnoća da će ostati znatno duže od nominalnih pet minuta. Kako kaže literatura, “nominalno” označava nešto što se odnosi na naziv ili ime, ali ne i na suštinu ili stvarni sadržaj. Nominalno značenje je formalno, samo po imenu, a ne stvarno. Najslikovitije objašnjenje je da je nominalna vrednost novca ona koja je odštampana na novčanicama, dok je stvarna vrednost ona utvrđena tržišnim uslovima. To je i suština “crnog kursa”.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
