U trećoj epizodi podcasta “Rosić i drugovi” gostuje filmski režiser Raša Andrić, koji govori o svojim filmovima (“Munje”, “Kad porastem biću kengur”, “Leto kad sam naučila da letim”), o negativcima i pozitivcima, luzerima i srećnicima, o fudbalu i navijačima…
“Ja sam bio urbani reditelj jer nisam imao para da odem da snimam negde na terenu”, ispričao je Andrić.
O “Munjama”, opet!
Imao sam strašnu frku od nastavka “Munja”. Opirao sam se mnogo godina. Ideja o nastavku se javila godinu dana posle prvog filma, ali sam rekao da ne možemo to da radimo. Ali kad je Anđelić napisao da se film ne odigrava u Beogradu, i onda taj obrt da Gojko Sisa postaje dobar (a što su misli koje su me pratile godinama unazad), da postane pozitivac… To me je prelomilo.
O filmu “Leto kad sam naučila da letim”
Nadao sam se da će film biti dobro gledan u Hrvatskoj i Bosni kao što je bio u Srbiji. Mislim da je to uspeo, jer nema mnogo smisla ako ga gledaju samo ljudi u Srbiji.
O luzerima
Nisam ja želeo da napravim generacijski film od “Munja”, to se samo desilo. Isto je bilo i za “Kengura”. Ja volim filmove sa luzerima i sa bizarnim, blesavim pričama. U tekstu Miće Momčilovića sam to video. Ili su sa margine ili su luzeri. U našoj kinematografiji uglavnom nisu junaci, nego su antijunaci, ne računajući partizanske filmove.
O “Miletu protiv tranzicije”
Tu sam ja apsolutno sporedna uloga, jer je Anđelić napisao genijalac tekst, a Cvija ga je odigrao kao da je rođen takav, a snimatelj je bio Žare Bogdanović koji je sa Cvijom bio u simbiozi. Mi smo na toj “devedesetdvojci” napadali Miloševićevu vlast, pa su onda, kada su se dogodile promene, svi shvatili da treba da napadamo novu vlast. Jer zadatak novinara i umetnika je da se bune, inače zašto postoje?
O tragediji u Beogradu
Ovo je prvi put u životu da mi je došlo da odem iz ove zemlje. Toliko me je pogodilo ne samo to što je dete ubilo decu, nego što je vlast odvratno reagovala, a opozicija nije bila mnogo bolja. Oni su se u Skupštini nekoliko dana kasnije svađali ko se prvi smejao. Sigurno je mnogo gore roditeljima, okolini, deci, svoj deci u Beogradu nego meni, ali meni je bilo grozno.
Pogledajte ceo podcast i pridružite nam se na YouTube kanalu Velikih priča. Kamera i montaža O3ONE tim.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
