Velika najava NBA plej-ofa: Narodnjaci u finalu Zapada

Završena je jedna od najboljih regularnih sezona u istoriji NBA lige. Kako vreme prolazi izraz „najbolje u istoriji“ se nepovratno haba, ali kada se sa početne tačke novog NBA plej-ofa igrači, treneri i bord lige okrenu i pogledaju svoj minuli rad, mogu da budu zadovoljni. Malo zbog uticaja plej-ina, malo zbog preraspodele moći po konferencijama, malo zbog povreda ekipa koje su prethodnih sezona bile dominantne u regularnim sezonama u svojim konferencijama – dobili smo do sada retko viđen paritet. Prvi put se desilo da se u poslednjoj noći regularne sezone do te mere izmeni redosled seedova u konferencijama i da igrači u nekim ekipama na parketu provedu svaki sekund utakmice. To je do sada uvek bilo rezerfisano za plej-of.

U takvoj regularnoj sezoni daleko najsigurniji tim bili su Boston Seltiksi pa je sasvim prikladno da se citatom jednog Irca otvori priča o plej-ofu koji je pred nama. Oskar Vajld je napisao da iskustvo nema nikakve etičke vrednosti. „To je samo ime koje su ljudi nadenuli svojim greškama“.

Iskustvo će i u ovom plej-ofu (naročito u ovom) biti jedan od najvažnijih faktora. Stih iz podnaslova ove priče, koji se ponekad može čuti na zagrevanju Dalas Meveriksa, prikladan je jer je za neke igrače ovo možda i poslednji voz za velike stvari i vreme je da preuzmu odgovornost. Za neke druge, kilometraža koju su do sada prešli mogla bi da bude presudni tas na vagi – u oba pravca.

To može da važi već od plej-ina (iako će taj deo razigravanja početi pre nego što ovaj broj izađe iz štamparije, red je spomenuti), u kome će i Lejkersi Lebrona Džejmsa, i Voriorsi Karija, Tompsona i Grina, i Batlerov Majami, morati da se bore za goli život. Lebron 30. decembra ove godine puni 40 i pitanje je koliko je još plej-ofova pred njim. Voriorsi su mlađi (nije teško biti mlađi), ali već ozbiljno izraubovani i još više ostvareni, pa je pitanje čeka li ih nekakva rekonstrukcija koja će razdvojiti ovu družinu. Plej-of bez Majamija je – mlak.

Svi ti igrači, ako uspeju da se izbore za mesto u plej-ofu, automatski postaju favoriti protiv mladih timova sa kojima će se potencijalno ukrstiti. Jer Olkahoma, ili Minesota, ili Boston, jesu odigrali izvanredne regularne sezone, ali kad stvar krene da se lomi, kada krene kost u kost, i ulazi šut za šutem za šutem, tu onaj „stariji čovek“, dolazi do izražaja.

Pritisak je još veći za neke igrače koji za razliku od Lebrona ili Voriorsa nisu natakli prstenja u životu ko prosečna gastarbajterka na svadbi kod zaovine ćerke, a godine rade ono što godine rade. Prolaze. Tako, recimo, Klipersi, koji se (ne računajući Kavaja) nisu naosvajali trofeja i nadokazivali pučanstvu, imaju pritisak da se dokažu. Šta čekaš (Džejmse, Rasele, Pole) više? Stariji si čovek.

Kada bi prosečan zaluđenik NBA ligom morao da bira plej-of seriju koju će odgledati od prvog do poslednjeg minuta, morao bi da gleda duele Klipersa protiv Dončića. Tim Tajrona Lua ima pritisak, a tim koji predvodi Luka Dončić ume da upropasti protivnike koji su pod pritiskom. Jer nema pritisak – neke su ruke u Dalasu dovoljno mlade, neke su ruke tog tima dovoljno lude, pa ih nije briga. Tim koji ima najteže zaustavljivog igrača u ligi jedan na jedan, Kajrija Irvinga u normalnoj zoni posle ko zna koliko godina, i odlično balansirano osoblje, mogao bi da stigne daleko. Pucaće.

Natprosečan zaluđen NBA ligom, mogao bi, međutim, da se veže za neke druge serije. Duel Njujork Niksa i Majami Hita, ako do njega dođe, evociraće staro rivalstvo i neke stare, tvrđe dane. Jedna tvrd, ako ne i tvrđi, mogao bi da bude duel Klivlenda i Orlanda, u kome se kao pod savršenim kalupom uklapaju odbrambeno-napadčki mečapovi. Oni koji vole sudar stilova, i smatraju to preduslovom za savršenu bitku, gledaće netremice Minesotu i Finiks.

A oni koji nisu odustali od Denver Nagetsa, zbog podrške Nikole Jokića Srpskoj naprednoj stranci i podrške vlasnika Nagetsa Donaldu Trampu, raduju se da tim Majkla Melouna ispuni poetsku pravdu kojoj je ostao dužan i zapuši usta kritičarima i ljudima koji ne vide koliko je zapravo veliki i važan igrač Nikola Jokić. Put do prstena prošle godine, bio je posut laticama. Ako Denver ove sezone u plej-ofu do titule bude morao da prođe Lejkerse, Sanse, Mavse i na kraju recimo Seltikse, biće put posut trnjem.

Plan je u Koloradu, da ga prođu čezama, a kladionice za to daju najmanju kvotu. U finalu Zapada, obe ekipe bi mogle da se zagrevaju uz srpske narodnjake.