Tramp je žedan osvete

Dobro došli u XXXVII izdanje Georeporta na portalu Velike priče. U ovoj epizodi su nam u fokusu Sjedinjene Američke Države. Ne samo predizborna kampanja i duel Donalda Trampa i Džoa Bajdena, već i uzroci previranja u američkom društvu kao i Teksas, „država usamljene zvezde“ koja bi mogla da odigra veoma važnu ulogu kao usmeritelj američke istorije.

Donald Tramp je žedan osvete. Želja da vrati milo za drago svojim političkim protivnicima i onima koje smatra izdajnicima u vlastitim redovima toliko je jaka da deluje kao supersonično pogonsko gorivo, ali istovremeno zamagljuje rasuđivanje republikanskog kandidata za nominaciju na predsedničkim izborima. Trampov delirijum se video i kroz deljenje na društvenim mrežama videa u kojem se tvrdi da je njujorški tajkun izabran od Boga da vodi SAD i da je sa njegovim rođenjem počela božanska misija na planeti.

Tramp nije uzrok promena u američkom društvu. On je posledica promena koje su se dogodile u Americi u poslednjih 20 i kusur godina, odnosno plod grešaka administracija Džordža Buša mlađeg koji je poveo rat protiv islamskog terorizma, okupirao Avganistan i Irak, ali i napravio presedan sa sponzorisanjem jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova koje je otvorilo Pandorinu kutiju separatizama sa jedne strane i imperijalnih ambicija sa druge, jer je omogućilo zemljama predatorima da koriste Kosovo kao presedan.

“Ovo je konačni obračun: demoliraćemo duboku državu, izbacićemo ratne huškače iz administracije, proteraćemo globaliste, komuniste, marksiste, fašiste, eliminisaćemo bolesnu političku klasu koja mrzi našu zemlju, kao i delinkvente sa radikalne levice koji žive kao paraziti, lažu i kradu izbore… Američka krv je otrovana dolaskom ilegalnih migranata”, to nije rekao Havijer Milei, koloritni argentinski vođa koji vitla motornom testerom i viče “afuera” (napolje), već bivši američki predsednik sa ambicijom da postane prvi u istoriji koji se vratio u Belu kuću na glavna vrata.

Tramp će biti sve razulareniji, agresivniji, divljiji u svojoj nameri da jača harizmatični kult ličnosti u delu Amerike koja u njemu gleda mesiju i koja će želeti sve više da liči na njega, nekontrolisana, ekstremnija i sve spremnija da koristi nasilje kao sredstvo političke borbe. Republikanci su sa Trampom od partije reda, pravila i sistema postali antisistemska i pseudorevolucionarna politička snaga.

Propaganda lidera republikanaca i njemu naklonjenih medija i javnih ličnosti, poput Karlsona Takera, bila je toliko uspešna da danas više od 80 odsto Trampovih birača veruje da 6. januara 2021. godine nije bilo nasilja, a čak svaki treći je uveren da je sve organizovao FBI kako bi optužio Trampa za pobunu i onemogućio mu da se bavi politikom.

Do pre par godina bilo je nezamislivo da nepristrasnost Vrhovnog suda i postulat da sudije odlučuju po savesti i pravu budu dovedeni u pitanje. Trampovi advokati su bili eksplicitni, kao i njihov poslodavac, oko odluke Vrhovnog suda po pitanju legalnosti Donaldove kandidature: “Imenovao je trojicu sudija i oni mu duguju povoljnu presudu.” U nekim drugim vremenima, ili za nekog drugog kandidata, takva izjava bi izazvala skandal i imala bi bumerang efekat, ali u ovom slučaju, sve ukazuje da će Tramp izaći kao pobednik.

Činjenica da sudije Vrhovnog suda SAD rade pod političkim pritiskom, odnosno da ne odlučuju po savesti i pravu već po “političkom dugu” prema predsedniku koji ih je nominovao, jeste veliki šamar za demokratiju i njenu kredibilnost.

Slučaj sudije Klarensa Tomasa veoma je indikativan. Izabrao ga je Džordž Buš stariji pre trideset i kusur godina. Tomas je ultrakonzervativac i njegova supruga Džini je aktivno učestvovala u Trampovoj kampanji osporavanja Bajdenove pobede 2020. godine. Dakle, klasičan primer konflikta interesa zbog kojeg bi Tomas sam trebalo da traži izuzeće, ili da se uzdrži od glasanja. Njemu, naravno, nije palo na pamet da uradi ni prvo a ni drugo.